Od kraja Hladnog rata Evropa je uglavnom verovala da je era globalnih ili barem regionalnih ratova završena, što je navelo mnoge evropske države da do tada prioritetna izdvajanja za odbranu prebace na izgradnju civilne infrastrukture.
Ali kako sukob Ukrajine i Rusije postaje sve intenzivniji, uz nekoliko zemalja NATO-a koje isporučuju tenkove i drugo naoružanje Ukrajini, postoji strah od šire ruske odmazde, kao i od toga da bi se sukob mogao proširiti i na druge države. Kao rezultat toga, mnoge evropske vlade hitno sklanjaju prašinu sa svojih zarđalih ratnih mašina ne bi li prilikom toga primetile nedostatak čizama, zaliha i radne snage.
Nemačka zaostaje u svojim pripremama. Među nemačkim medijima, političarima i vojnim vođama postoji zabrinutost da bi zemlja mogla ostati bez strateškog naoružanja, oružja i municije u slučaju širenja sukoba.
Suočen sa pritiscima sa svih strana, nemački kancelar Olaf Šolc najavio je u junu 2022. godine poseban fond od 106 milijardi dolara (100 milijardi eura) za modernizaciju vojske zemlje, nazivajući to “zeitenwende“ ili prekretnicom državne vojne i sigurnosne politike nakon Drugog svetskog rata.
Šolcova “zeitenwende“ našla se pod intenzivnim pritiskom nakon što je niz nedavnih medijskih izveštaja otkrio nedostatak ratne spremnosti Nemačke.
Bez metaka, bez tenkova, bez oružja
Biznis Insajder je u oktobru 2022. godine, citirajući neimenovane izvore, izvestio da Nemačka ima municiju samo za dva dana rata, dok su takvi detalji vojne spremnosti zarobljeni u tajnosti. Ako je to istina, Nemačka znatno zaostaje za zahtevom NATO-a da ima najmanje 30 dana municije. Kako bi se nadoknadio nedostatak, procenjuje se da je potrebno uložiti 21 do 31 milijardu dolara (20-30 milijardi eura).
Kada je nemački ministar odbrane zatražio dodatnih 10,6 milijardi dolara (10 milijardi eura) za povećanje vojnog budžeta, rečeno mu je da blagajna može obezbediti samo dodatnih 3,19 milijardi dolara (3 milijarde eura).
Zatim su tu i “problematični tenkovi“, kako su dobili nadimak. U decembru prošle godine pojavili su se izveštaji koji svedoče da glavni pešadijski tenkovi u zemlji, Pume, imaju ozbiljne operativne probleme.
Koštajući 18 milijardi dolara (17 miliona eura) svaki, Pumama je bilo potrebno više od 10 godina da se razviju jer su izrada i dizajn ovih tenkova imali nekoliko tehničkih problema, uključujući krovni otvor koji curi, ograničen pogled za vozača i druga pitanja vezana za elektroniku. Tehnički i funkcionalni problemi Pume izazivaju ozbiljnu uzbunu jer su ovi tenkovi kasnije ove godine trebali biti uvršteni u NATO-ovu “Združenu grupu vrlo visoke spremnosti“.
Tokom prošlogodišnje vežbe NATO-a, nijedno od raspoređenih 18 borbenih vozila pešadije Puma nije uspelo da završi vežbu u operativnom obliku.
Loše stanje Bundeswehrovih poslova već je dugo poznato u vojnim krugovima. Priče o disfunkcionalnim tenkovima i helikopterima, puškama koje ne rade po toplom vremenu i vojnicima koji moraju trenirati po hladnoći bez termo donjeg veša su godinama bili zanemareni.
Mnogi problemi nemačke vojske ne proizlaze uvek iz nedostatka finansiranja, već i iz nepotrebnih birokratskih prepreka u nabavci i lošeg planiranja. Nedostatak termo donjeg veša proizlazi iz posljednje navedenog razloga.
Godine 2015. nemački izveštač koji se pozvao na poverljivi vojni izvještaj, izvestio je da su nemački vojnici pokušali sakriti nedostatak oružja zamenjujući teške mitraljeze metlama tokom NATO vežbe 2014. Nakon što su obojili drvene štapove crnom bojom, nemački vojnici brzo su ih pričvrstili na vrh oklopnih vozila.
Ukratko, rat u Ukrajini je bacio zabrinjavajuće svetlo na kritičnu nepripremljenost nemačke vojske.
Prekid veze
Šokantno je i zamisliti da su nemački vojni šefovi morali da se lično mole za više sredstava.
General-pukovnik Alfons Mais je nedavno rekao lokalnim medijima: “Vojska koju imam dužnost voditi je manje-više gola“.
Ipak, postoji duboka nepovezanost. Dok je Šolcovih 106 milijardi dolara (100 milijardi eura) predviđeno za modernizaciju vojske, postoje izveštaji da do sada nije izvršena nikakva nabavka, gde jedna procena ukazuje na birokratska kašnjenja i politiku oko dodele tendera.
Nabavka oružja mora biti u skladu sa pravilima EU o tenderima kao i sa političkim odlukama, što su često veoma zamorni birokratski poslovi.
Dok među stanovništvom raste panika, nije čak ni većina oružja poslatog u Ukrajinu još uvek zamenjena u nemačkom skladištu oružja.
Stručnjaci istraživačkih centara i bivši generali neprestano se pojavljuju u medijima, pozivajući vladu i birokratiju da ubrzaju stvar.
Ako se zakonski okviri i birokratski procesi pojednostave, kupovina oružja bi se mogla ubrzati.
Ali opet Šolcova trosmerna koalicija škripi sa sve širim linijama raseda. Lapsus njegovog ministra spoljnih poslova koji sugeriše da je Nemačka u ratu s Rusijom nije dobro prošao kod nekih delova nemačkog stanovništva u kojima se ratni narativ protiv Ukrajine brzo razvija.
Još jedan problem koji muči nemačku vojsku je nedostatak ljudi u borbenoj dobi. Bundeswehr ima oko 183.000 ljudi sa populacijom više od 84 miliona.
Postoje novi pozivi za vraćanje obaveznog vojnog roka, ali za nemačku stariju populaciju to će biti izazov. Takođe, otkako je obavezna regrutacija ukinuta 2011. godine, mladi u Nemačkoj preferiraju druge profesionalne puteve.
To je nešto za šta se ministar odbrane nedavno požalio, rekavši da je “u to vreme, za svakim drugim kuhinjskim stolom bio vojni obveznik, što je značilo da je uvek postojala veza sa građanskim društvom u celini“.
Strah od rata s Rusijom sada je glavna tema razgovora u nemačkim dnevnim sobama. Ukoliko ukrajinsko-ruski sukob eskalira u regionalni rat, Nemačka će se naći u vrlo teškom položaju.
Napomena: Mišljenja izražena u ovom članku su autorova i ne odražavaju nužno uređivačku politiku TRT Balkan.
