Kurti: Priznavanje dokumenata ne znači da Srbija priznaje i Kosovo

Premijer Kosova Albin Kurti izjavio je da srpska strana nepotrebno i potpuno veštački eskalira retorikom i delovanjem u oblasti bezbednosti, te da nije zaintresovana za punu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.

Kurti je na početku sednice Vlade Kosova u prvom obraćanju javnosti, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 18. avgusta u Briselu, kazao da je on elaborirao stav Kosova o konačnom sporazumu sa Srbijom, te da je bio spreman da ostane i duže, ali da srpska strana nije bila zainteresovana za punu normalizaciju odnosa.
“Bio je sastanak lidera i trebali smo da razgovaramo o opštem okviru obavezujućeg međunarodno pravnog sporazuma, a ne prosto o upravljanju krizom sa malim koracima i potencijalnim, eventulanim bezbednosnim problemima. Ja sam tamo bio kao premijer Kosova, a ne kao policajac, carinik niti tužilac ili sudija, a ni kao šef kosovskog katastra. Otišao sam kao premijer Kosova jer je prva tačka bila - elementi opšteg okvira sporazuma o punoj normalizaciji odnosa”, kazao je Kurti.

Kosovski premijer je rekao da je na drugom trilateralnom sastanku u Briselu, istoga dana, razgovarano o aktuelnim pitanjima, pitanju nestalih osoba i slobode kretanja.
“U vezi teme nasilno nestalih lica nije bilo spremnosti srpske strane da potpiše dogovoreni dokument. Za sporazum o nestalima postoji tekst čiji je sadržaj dogovoren, ali nema potpisa, ne našom krivicom. Druga strana nije prihvatila, a moglo je biti potpisano prošlog četvrtka”, kazao je Kurti.

Dalje je precizirao da se razgovaralo o odluci Vlade Kosova da primeni sporazum o ličnim dokumentima koji je ranije postignut u Briselu, a koji srpska strana primenjuje još od jula 2011. godine. Naveo je da je u vezi slobode kretanja, evropski posrednik Miroslav Lajčak doneo četiri predloga, te da nije istina da je jedna strana imala predloge i bila spremna na kompromis.
“Mi smo još bili otvoreni za diskusiju u tom pravcu, ali je druga strana izašla iz zgrade. Mi smo kao Republika Kosovo zainteresovani za promociju pune slobode kretanja. To znači da bi za nas najprihvatljivija opcija bila potpuna eliminacija od obe zemlje dokumenata ulaz-izlaz, da nema ni Srbija, ni mi. To je najbolje, kao što sada nema privremenih tablica ni u Srbiji ni na Kosovu, a dobro bi bilo da nema ni nalepnica ni na Kosovu ni u Srbiji, ali dok ima na jednoj strain, treba da bude i na drugoj”, poručio je premijer.

Kurti je kazao da bi za Kosovo bilo najprihvatljivije potpuno priznanje dokumenata, što ne bi značilo da je Srbija priznala Kosovo. U prilog tome naveo je primer Grčke koja ne priznaje Kosovo, ali priznaje sva kosovska dokumenta, lične karte, pasoše i tablice.

Premijer je kazao i da se ne može govoriti o upravljanju krizama ako se napusti duh sporazuma o obostranom priznaju.

Istakao je da Kosovo ne pregovara ponovo o sporazumu o slobodi kretanja između Kosova i Srbije, već samo primenjuje dogovorene elemente jula 2019. i septembra 2016. godine. Kurti je kazao da Kosovo ne može da donosi odluke koje dovode u pitanje nezavisnost Kosova, koju su priznale 22 od 27 zemalja EU ili 26 od 30 zemlja članica NATO-a.

Kurti je kazao da su poslednjih dana kružile neke neistine da je srpska strana u Briselu bila konstruktivna i da je imala konkretne predloge.
“U najboljem slučaju, imala je uslovljavanje za asimetrično tretiranje unutar postojećih sporazuma. Sporazum o slobodi kretanja ne zasniva se na etnicitetu ili polu, nego na mestu boravka. Kao takav, ne pravi razliku između građana na severu ili jugu Mitrovice”, kazao je Kurti.
Istakao je da je neistina da kosovska strana izdavanjem ulazno-izlaznog dokumenta ne znači oduzimanje dokumenata ili nečije izbacivanje. Takođe je rekao da je zahtev Srbije bio da se proizvode statusno neutralne tablice "KS", što je za Prištinu neprihvatljivo jer bi time negiralo nezavisnost svoje zemlje.
“Potpuno sam ubeđen da srpska strana nepotrebno i potpuno veštački eskalira retorikom i delovanjem u oblasti bezbednosti, zajedno sa stalnim pretnjama građanima Kosova koji treba da podrže legitimne odluke Vlade Kosova”, kazao je Kurti.

Naveo je i da pretnje o eventualnom izlasku iz kosovskih institucija predstavnika srpske manjine, čine dominantan narativ kriminalaca kao što je Milan Radojičić i drugi koji integraciju vide kao nametnutu opciju.

Pozvao je srpske građane na unutrašnji dijalog i da ne nasedaju na ratno huškačke kontrolisane medije.

Nakon tenzija na severu Kosova 31. jula, kosovska Vlada je u konsultaciji sa međunarodnim partnerima, pre svega SAD-om, odgodila primenu mera za 1. septembar.