Prema zvaničnim statističkim podacima u Novom Sadu za 12 meseci 2019. godine bilo je 143.087 stranih turista, koji su ostvarili 279.137 noćenja. Kada je reč o prvih devet meseci 2022. godine zabeleženo je 97.812 stranih turista, koji su ostvarili 280.036 noćenja. Godine 2019. Turci su bili na petom mestu po broju noćenja, nakon zemalja regiona (bivše Jugoslavije i granične zemlje Srbije). Za 2022. godinu podaci kažu da su turski državljani ostvarili 16.558 noćenja u prvih devet meseci i na četvrtom su mestu nakon Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Ruske Federacije.
Oporavak turizma koji je protekle dve godine bio na udaru pandemije koronavirusa zbog manjeg broja turista koji su za odlazak u druge zemlje morali da ispunjavaju određene zdravstveno-birokratske protokole, ove godine osetio se sa značajnim povećanjem broja turista u Srbiji.
Posebno su zadovoljni turistički radnici u Vojvodini i Novom Sadu zbog skoka poseta koje su na nivou od pre pandemije 2019. godine, a pogotovo kada je reč o inostranim gostima koji su u prvih devet meseci ove godine već ostvarili više noćenja u Novom Sadu nego tokom čitave 2019. godine, koja se računa kao najuspešnija turistička godina u proteklim decenijama.
Broj turista iz Turkiye kontinuirano raste, a to potvrđuje i Branislav Knežević, direktor Turističke organizacije Novog Sada (TONS). On navodi da su tome doprineli i izuzetno dobri odnosi između Srbije i Turkiye na međudržavnom nivou.
„Pre svega, odnosi su dobri na državnom nivou između dva predsednika, i zaista proteklih godina Srbija i Turska ostvaruju lepu saradnju. A to se reflektuje i na nas i grad Novi Sad ostvaruje dobru saradnju sa pojedinim turskim mestima. Nedavno smo imali posetu predsednika opštine Antalija, gde je potpisano pismo o namerama da se ostvari bolja saradnja i u nekoj budućnosti da se dva grada pobratime. Otvorili smo mogućnost da učimo jedni o drugima i međusobno se pomažemo u daljem razvoju turizma“, rekao je Knežević.
Navodi da su za TONS gosti iz Turske izuzetno važni, i da su poslednje dve godine radili kampanje ka turskom tržištu putem kanala ’tripadvisor’ i na taj način ostvarili su sve veći broj dolazaka i noćenja turskih turista. Takođe, ističe i da je 2019. godine održan sastanak sa više od 20 turoperatora iz Turske, uz podršku „Turkish airlines“, i povezali su ih sa dvadesetak domaćih agencija kako bi uspostavili dobru saradnju. Onda se pojavila korona i ti početni koraci ostali su bez konkretne realizacije, ali, od ove godine ponovo počinje da se aktuelizuje ta saradnja. Jer broj turista iz Turkiye ponovo raste.
„Svakako nam prijaju i svakodnevni letovi između Beograda i Istanbula, i brzi voz koji funkcioniše između Beograda i Novog Sada, jer je u prvo vreme čak 40 posto turista u Novi Sad dolazilo brzim vozom. Među njima svakako ima puno turista iz Turske koji dođu u Beograd i produže vozom u Novi Sad“, kazao je Knežević.
Poručio je da u turizmu Sremski Karlovci su neodvojivi deo Novog Sada, pa u sklopu obilaska Novog Sada turisti iz Turkiye posete i Sremske Karlovce u kojima se nalazi čuvena Kapela mira u kojoj je korišćen okrugli sto za mirovne pregovore između Austrije i Otomanskog carstva.
„Turske turiste privlači isto on što i druge goste, a to je kulturno-istorijsko nasleđe. To je staro gradsko jezgro, Petrovaradinska tvrđava… I jedna od odlika je da je grad ’easy going’, odnosno da se može svugde stići peške. I to im najviše prija u Novom Sadu“, navodi direktor TONS-a.
Knežević napominje da je Novi Sad prethodnih godina dobio dve prestižne evropske titule – omladinske evropske prestonice i aktuelni je nosilac titule Evropske prestonice kulture, što uz festival Exit koji je grad brendirao u svetskim okvirima, mnogo doprinosi porastu broja turista. Naš sagovornik uveren je da je upravo Evropska prestonica kulture bila prelomna da 30 odsto više turista nego 2019. godine poseti Novi Sad. TONS je, navodi Knežević, uveo knjigu utisaka posetilaca i spram toga se prilagođavaju kako bi gosti Novog Sada otišli zadovoljni kući.
Marko Fišer, diplomirani turizmolog i turistički vodič za hebrejski, engleski i srpski jezik najčešće kroz Novi Sad vodi grupe iz Izraela, ali ima iskustva i sa vođenjem turističkih grupa iz Turkiye.
„Radio sam sa njima pešačke ture po Novom Sadu. Nisu zahtevni, opušteniji su i imaju svoj tempo. Pošto se bavim i jevrejskim nasleđem u Srbiji, primetio sam da su sa radošću ušli u novosadsku sinagogu i veoma poštuju bogomolje. Vole sport, a dosta naših fudbalera i košarkaša igraju u Turskoj, pa je i to jedna od tema razgovora. Takođe, vole kuhinju, jer je ovde kuhinja raznovrsna. A u Novom Sadu ima i nekoliko restorana koji pripremaju halal hranu. Posebno su impresionirani multikulturalnošću Vojvodine i Novog Sada, jer kad pogledate zgradu gradske kuće, natpisi su napisani na četiri jezika. Volim da ih provedem našom evropskom kulturnom prestonicom“, istakao je Fišer.
Bojana Banković, predsednica Upravnog odbora Udruženja turističkih vodiča Srbije, navodi da Turci biraju Srbiju i Vojvodinu, uključujući Novi Sad, jer je dobro povezana avio-vezom, ali se može doći i autobusom ovde.
„Turcima se ovde dopada mentalitet koji je njima blizak. Oni su opušteni, za razliku od zapadnih turista, i prijaju im programi gde mogu da provedu neko vreme u šetnji, ali da to ne bude prepunjeno istorijom. Vole da obiđu grad, istorijske spomenike, ali isto vole domaću kuhinju. Vole kulturno-istorijske spomenike koji su zajednički nama i njima. Jer je Turska bila velika imperija i obuhvatala je i ove krajeve“, navodi Banković.
Ona ukazuje da od istorijskih mesta posetioci iz Turkiye vole da posete Bajrakli džamiju, Kalemegdansku tvrđavu u Beogradu, Petrovaradinsku tvrđavu u Novom Sadu, kao i Kapelu mira u Sremskim Karlovcima.
„Međutim, oni tu istoriju doživljavaju drugačije od nas. Oni tu dolaze da vide početak kraja imperije. I za njih je Kapela mira vrlo emotivno mesto“, ocenjuje naša sagovornica.
Predsednica Upravnog odbora Udruženja turističkih vodiča Srbije kaže i da mladi nisu toliko vezani za festival Exit, ali vole prirodu, šetnje gradom i šoping.
„Oni su jako fina klijentela. Ko zna mentalitet, odlični su turisti. Za razliku od zapadnjaka koji žure, oni vole polako i opušteno“, zaključuje Bojana Banković.
