U izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine ocenjuje se da države članice EU ne čine dovoljno da se izbore sa rizicima koje predstavljaju klimatske promene i upozorava se da je jug Evrope najviše ugrožen.
Komisija je u utorak objavila svoj plan o upravljanju rizicima koje pogoršavaju klimatske promene, kao što su poplave i požari, a kako se navodi u saopštenju EK, cilj strategije je da se pojača sposobnost bloka da se prilagodi krizi i izgradi otpornost na povećan rizik od problema povezanih sa klimom kao što su "suše, poplave, šumski požari, bolesti, neuspešni usevi ili toplotni talasi".
Evropski komesar za klimu Vopke Hoekstra rekao je da se plan, umesto ublažavanjem, bavi prilagođavanjem na klimatske promene.
"Ono o čemu ovde govorimo je izgradnja društava i ekonomija otpornih na klimu", rekao je Hoekstra u utorak na konferenciji za novinare u Strazburu.
Brisel je pozvao države članice da ojačaju upravljanje i koordinaciju, bolje analiziraju međusobne veze između različitih rizika, prilagode planiranje infrastrukture i poboljšaju javno i privatno finansiranje, i generalno, pozvao ih da razviju proaktivno upravljanje prilagođavanja na klimatsku krizu.
Plan Evropske komisije objavljen je nakon prve procene klimatskih rizika koju je objavila Evropska agencija za životnu sredinu, a u kojoj se ocenjuje da EU nije adekvatno pripremljena za klimatske promene i upozorava na "katastrofalne" posledice ukoliko Evropa ne preduzme hitne mere da se prilagodi rizicima.
Agencija je pozvala je države članice EU da sarađuju na regionalnom i lokalnom nivou u borbi protiv rizika od klimatskih promena, uz primenu mera predostrožnosti.
Evropa je "kontinent koji se najbrže zagreva na svetu", upozorava se u izveštaju ove agencije i napominje da su oblasti na jugu Evrope najviše ugrožene klimatskim promenama. "Neki regioni u Evropi su žarišta višestrukih rizika od klimatskih promena. Južna Evropa posebno je izložena riziku od šumskih požara i uticaju nestašice toplote i vode na poljoprivrednu proizvodnju, rad na otvorenom i zdravlje ljudi", navodi se u izveštaju, koji identifikuje 36 klimatskih rizika u EU.
Upozorava se i da su rizici koji su povezani sa visokim temperaturama već dostigli kritične nivoe u južnoj Evropi, imajući u vidu, kako se navodi, češće i intenzivnije beleženje visokih temperatura u ovom regionu, uključujući u zemljama poput Portugalije, Španije, Italije i Grčke.
Agencija procenjuje da, iako se neki regioni suočavaju sa povećanim rizikom od poplava, u južnoj Evropi može se očekivati da dođe do značajnog smanjenja padavina i ozbiljnije suše. Upozorava se i da sve veća suša i porast temperature ne ugrožavaju samo useve u južnoj Evropi, već su i zemlje centralne Evrope u opasnosti.
To ne znači, napominje se, da je severna Evropa pošteđena negativnog uticaja klimatskih promena, kao što su poslednjih godina pokazale, na primer, poplave u Nemačkoj i šumski požari u Švedskoj.
Deo planova EK odnosi se na vodu kao, kako se navodi, "bitan resurs koji je već pod pritiskom u mnogim delovima Evrope zbog lošeg upravljanja strukturom, neodrživog korišćenja zemljišta, hidromorfoloških promena i zagađenja". Evropska komisija upozorila je da postoji rizik od "povećane konkurencije oko resurasa vode u svim sektorima i upotrebama, što uključuje potencijalni rizik od sukoba unutar i među državama članicama oko prekograničnih vodnih resursa".
Istovremeno, izgleda da je Zeleni dogovor EU, nekada ključni deo misije Brisela u borbi protiv krize izazvane klimatskim promenama, u sve većoj opasnosti uoči predstojećih evropskih izbora, pošto raste otpor prema troškovima i posledica koje proizilaze iz tog dogovora.
