Javni prostor za podizanje spomenika žrtvama genocida u Srebrenici u Beogradu nama nije dostupan, pa nudimo umetnički projekat "Šuma" u kome bi građani donacijama kupili zemlju na kojoj bismo "gradili", odnosno sadili šumu posvećenu pre svega stradalima u genocidu u Srebrenici, ali i svim žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije, izjavila je za Anadoliju beogradski arhitekta Mia David koja je sa zagrebačkim kolegom Antonijem Grgićem osvojila prvu nagradu na umetničkom konkursu "Praznina", posvećenom spomeničkim rešenjima kojima bi se pamtile žrtve genocida u Srebrenici.
"Nama javni prostor nije dostupan i dokle god na vlasti imamo čoveka koji je u Skupštini rekao 'sto za jednoga' ne možemo da pričamo o promeni državnog narativa", objašnjava David zašto se odlučila za koncept koji ne podrazumeva podizanje spomenika u klasičnom skulptorskom ili arhitektonskom smislu.
Ona je istakla da je za nju najznačajnije bilo da izađe iz pozicije nemoći "u kojoj nam je sve oduzeto".
"Ako već živimo u neoliberalnom kapitalizmu, zašto ne bismo igrali tu igru? Ponudili smo rešenje u kome se donacijama kupuje zemlja i na toj zemlji koja postaje privatna mi 'gradimo', odnosno sadimo šumu kao simbol spomen-obeležja svim stradalima pre svega u genocidu u Srebrenici, ali i svim žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije", rekla je David.
Ljudska pitanja
Ona je objasnila da "Šuma" podrazumeva da za svakog nastradolog u Srebrenici bude zasađeno jedno drvo, a da građani doniraju i sadnice različitog drveća.
"I Antonije i ja smo arhitekte, i volimo red, ali nam je bilo važno da to ne bude groblje, da ne dobijemo utisak da je jedno drvo jedan čovek, što jeste metafora. Hteli smo da 'Šuma' bude mnogo više organska, i da to drveće kao ljudi koji su stradali budu različiti, i da svaki građanin donira drvo koje želi", objašnjava David.
Dodala je da je teško praviti "plansku neplansku šumu", ali je istakla da je to mnogo ispravnije jer bi se tako dobila šuma u kojoj bi neko drvo brže, a neko sporije raslo, neko bi duže, a neko kraće živelo, kakva je situacija i u ljudskoj zajednici.
Upitana da li bi "Šuma" mogla da postane centralni motiv i polazna tačka za neko buduće pomirenje u regionu, David kaže da bi to bilo fantastično, ali da nije tako veliki optimista.
Ona je ukazala da bi "Šuma" mogla da pokaže da li je civilno društvo zaista nemoćno ili ipak može da podigne zajednicu oko pitanja koja su pre svega ljudska.
"Lično nastupam iz pozicije građanke koja je rođena u zemlji koja nam je oduzeta, skraćena, smanjena i osećam se identitetski osakaćenom. Ta tema da nešto zajednički uradimo i odamo počast onima koji su ubijeni u naše ime meni je veoma važna", rekla je David.
Upitana kako komentariše odnos društva u Srbiji prema genocidu u Srebrenici, ona je rekla da "mi to ignorišemo" i dodala da je razlog tome što je prošlo mnogo vremena i što je Srbija siromašna zemlja u kojoj ljudi jedva preživljavaju.
"Ljudi žele da se sklone od loših tema i žele da nastave život. I ja mislim da je vreme da se sklonimo od tih tema, ali ne možemo da se sklonimo ako ništa ne uradimo. Trebalo bi da osvestimo šta je činjeno u naše ime da bismo dopustili sledećim generacijama - našoj deci, koja nisu činila te zločine, jer čak ih ni mi nismo pravili, nego su ih pravili naši stariji - da žive u miru sa ljudima koji su sada naši susedi i više nisu naši sugrađani", rekla je David.
Ona je ukazala da je za "Šumu" potreban velik komad zemlje, jer svako drvo zauzima mnogo mesta, pa je sa kolegom Grgićem dosta pričala o tome gde bi mogla da bude potencijalna lokacija za to spomen-obeležje.
Odati počast žrtvama
Pošto to ne može da bude na mestu stradanja i pošto ne može da bude na simoličkom mestu, "što bi bio Beograd", David je istakla da nije suštinski važno gde će se "Šuma" nalaziti.
Ona smatra da bi bilo dobro da "Šuma" bude uz granicu Srbije i Bosne i Hercegovine, ili na tromeđi sa Hrvatskom, jer bi to bila dobra metafora, i istakla je da je mnogo važnije skupiti snagu da se to dogodi.Upitana da li misli da će doći vreme kada će Beograd biti spreman za konvencionalni spomenik žrtvama u Srebrenici, David je ocenila da je to isključivo političko pitanje.
Dodala je da bi i aktuelna srbijanska vlast mogla da napravi takav spomenik ukoliko proceni da joj je to potrebno, ali je istakla da ne bi volela da se to desi, jer bi volela da takav spomenik dođe iz "organske potrebe" ljudi da odaju počast žrtvama.
David je ocenila da je teško reći da li će doći takvo vreme jer je počinjeno mnogo zločina kojima se takođe treba baviti i navela hladnjaču u kojoj su 1999. godine pronađena tela ubijenih Albanaca.
Ona je podsetila da je u Srbiji promenjen zakon o spomeničkim obeležjima po kome je nemoguće podići spomenik osim ako on nije u duhu slavljenja Srbije i zaključila da su time sve "problematične teme" izuzete i stavljene u kontekst krivičnog delovanja.
