„Mukotrpno je i teško raditi na solidarnosti, ali ja jedini izlaz vidim u tome“, kaže profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović iz Srbije komentarišući društvene okolnosti posle tragedije u beogradskoj školi u kojoj je đak sedmog razreda ubio osmoro učenika i radnika obezbeđenja. Jovanović za Anadoliju sagledava uzroke i moguće posledice ovog događaja ističući kolektivnu i odgovornost države.
Profesor u penziji na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu smatra da današnje društvo odlikuje prisustvo konkurencije uz nedostatak solidarnosti.
„Meni je teško da govorim o konkretnim uzrocima toga što se desilo tom dečaku i što se dešavalo u ambijentu te škole, ali sve je to duboka tragedija, naročito kada se radi o deci koja tek zevaju na život. Ali ne sme se smetnuti s uma da je ova zemlja, prvo kao društvo, pa onda i kao država, odgovorna za niz nesreća koje nas tuku po glavi za sve vreme tranzicije, to je tridesetak godina“, kaže Jovanović.
Podseća na slučaj četrnaestogodišnjeg Alekse Jankovića iz Niša koji je 2011. godine izvršio samoubistvo posle višemesečnog trpljenja vršnjačkog nasilja.
„Koliko je đaka izvršilo samoubistvo kao mali Aleksa? Država okom nije trepnula. Osim par parolaških izjava - ništa više. Deca su dovedena u stanje međusobne konkurencije. Danas je konkurencija sine qua non ove ideologije. Tamo gde imate ogoljenu i sirovu konkurenciju, tamo su ljudi ljudima kurjaci. Dakle, ovo društvo je doživelo totalni raspad i pad solidarnosti“, govori Jovanović.
Probleme vidi i u školstvu.
„Čudimo se da se to desilo u školi. Pa škola je rastočena kao što je društvo rastočeno. Ko rukovodi školama? Partijski nameštenici, a ne stručni ljudi. Razni pedagoški i psihološki timovi za podršku u školama, to je ukinuto jer to košta, a onda sociolog postavi pitanje gde idu te pare i u čiji džep idu te pare. I ite pare idu u nečiji profit“, priča Jovanović.
Profesor ne očekuje pozitivne promene.
„Ova tragedija, bojim se, neće pokrenuti društvo da temeljito sebe menja, neće promeriti društvo da samo u sebi traži odgovornost. Tu i ja spadam iako trideset godina govorim vrlo kritički prema zlim pojavama ove tranzicije. Ta se katarza neće desiti i to je tragično. Ja se bojim, duboko bih voleo da grešim, bojim se da će se takve stvari nadalje dešavati“, kaže Jovanović.
Jedan od problema jeste to što današnja porodica, prema njegovim rečima, nema identitet.
„Prvo je u simboličkom smislu porodica razorena, a zatim, primorali ste roditelje da trče od jednog do drugog gazde da nekako zarade neki dinar, da nahrane svoju decu. Pogledajte koliko dugo traje rasprava o tome da li da se radi subotom i nedeljom. Šta kaže državni vrh? Mora da se radi subotom i nedeljom. Pa čekajte, kada će ta porodica da sedne, da ruča zajedno, barem nedeljom gde će deca reći roditeljima šta imaju da kažu?“, rekao je Jovanović.
Dodaje da konkurencija, koja je uvedena u sve sfere društva, dovodi do loših međuljudskih odnosa.
„Imate tu konkurentsku trku za egzistencijom običnih ljudi i konkurentsku trku onih dobrostojećih, kako kaže onaj naš glavni vrhovnik. Dakle, svi su u jednom konkurencijskom međusobnom nepodnošenju. Niko nikoga ne podnosi. Naša ideologija konkurenciju stavlja na najviši nivo, konkurencija je nešto što je najvažnije. E pa, tamo gde imate konkurenciju, tamo ćete imati i nesreću“, govori profesor.
Odgovornost za takvo stanje, smatra on, jeste na svima nama.
„Mi smo birali tranziciju, mi smo birali kapitalizam. Bilo je nas koji smo od samoga početka znali šta znači kapitalizam u nastajanju, naročito u Jugoslaviji. Mi smo nešto pričali, to je odneo vetar kao što će i ove razgovore u ovo vreme odneti vetar i promaja“, priča Jovanović.
Stanje u društvu naziva kolektivnom psihotičnom situacijom apsolutnog međusobnog nepoverenja i tragedija u beogradskoj školi u takvim okolnostima za njega nije iznenađenje.
„I deca su verovatno pod pritiskom međusobne konkurencije, borbe za ocene, a ne za znanje. Šta mislite, otkud proliferacija lažnih diploma? Nemate proliferaciju znanja koje će diplome verifikovati. Ne, nego imate samo lažne diplome. Šta kaže partija? Imaš li diplomu? Nemam. Kaže – idi nabavi. Ne kaže – idi uči, završi, zagrej stolicu. Neprospavane noći, zna se kako se uči“, kazao je Jovanović.
Smatra da će ovaj događaj ostaviti duboke posledice po društvo.
„I to je strašno što će te posledice otići u ono što se kolokvijalno zove društvena podsvest. To će samo učvrstiti odbrambene mehanizme i nepoverenje prema drugome – otkud znam ko mi je prijatelj, ko mi je neprijatelj, a nisam spreman, niti umem da sa tim nekim drugim proverim to. A i ne znamo kako to da radimo“, smatra Jovanović.
Rešenje vidi u solidarnosti.
„Ako je ikako moguće – negovati kulturu solidarnosti, porodične solidarnosti, solidarnosti u školi, na univerzitetu, u preduzećima, ako je to još uvek moguće, ako ljudi uopšte znaju šta je solidarnost u ovoj potpuno obezglavljenoj društvenoj situaciji kada čovek ne zna da li će sutra imati da sipa detetu nešto u tanjir da dete ruča“, kaže sociolog.
Boji se da će onog ko pokuša da radi na solidarnosti režim eliminisati jer ona „obesmišljava samovolju vlasti“.
„Solidarni ljudi poštuju zakon, poštuju državu, ali vi imate jednu hijerarhiju kojoj nije ni stalo mnogo do zakona, nego do njihovog položaja. U solidarnim društvima se itekako poštuju zakoni, ne radi se tu ni o kakvom bezakonju, ali se radi o padu autoriteta i ozbiljnoj proveri autoriteta“, objašnjava Jovanović.
Rad na solidarnosti naziva mukotrpnim i teškim, ali u tome vidi jedini izlaz.
„Da decu učimo solidarnosti prema svojim najbližima, prema svojim drugovima, drugaricama u školi. Učitelji i nastavnici moraju takođe međusobno da budu solidarni i da uče decu solidarnosti“, naglašava Jovanović.
Kaže da je, bez obzira na svoje godine, još uvek spreman da učestvuje u bilo kakvoj akciji koja će promovisati solidarnost. Večeras u 20 sati biće jedan od građana koji će na Trgu kralja Milana u Nišu odati počast žrtvama tragedije.
