Povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana prisilno nestalih lica, predsednica Kosova Vjosa Osmani, predsednik Skupštine Glauk Konjufca, članovi Vlade i porodice nestalih odali su počast kod Memorijala nestalim licima u Prištini.
Nakon polaganja venaca, Osmani je izjavila da se danas solidariše sa porodicama nestalih iz poslednjeg rata na Kosovu, koji još uvek traže svoje voljene. Osmani je rekla da su nasilno nestali najdublja rana i najveća bol Kosova.
”Uprkos tome što je tokom ove godine u Briselu postignut dogovor, a potom i aneks u Ohridu, koji je stvorio jasnu obavezu za Srbiju da otvori sve arhive u kojima se nalaze podaci o masovnim grobnicama i lokacijama gde se nalaze nasilno nestali tokom poslednjeg rata na Kosovu i uprkos zahtevu Vladine komisije upućenom još u junu ove godine predsedniku Srbije da otvori sve te arhive u skladu sa obavezom Briselskog i Ohridskog sporazuma, Srbija, nažalost, i dalje nastavlja da grubo krši ove obaveze. Takođe nastavlja da ponavlja svoj zločin skrivajući lokacije gde se nalaze lica koja su nasilno nestala tokom poslednjeg rata na Kosovu“, naglasila je Osmani.
Predsednica je apelovala na sve saveznike i prijatelje Kosova da malo razmisle o roditeljima, o majkama, o sestrama, o braći, o porodicama nestale dece koja se još nalaze u masovnim grobnicama na kojima Srbija spava i 25 godina posle rata.
Konjufca je rekao da su za Kosovo nestali ”bol koji nikada neće prestati i nedostatak pravde za porodice i sav naš narod”.
”Činjenica da su tela naših najmilijih poslednjih godina pronađena na mnogim lokacijama u Srbiji, kao što su Perućac, Rudnica, Kiževak, govori da je mapa na kojoj međunarodna zajednica traži nasilno nestale Srbija. Isto tako, Srbija je i zemlja u kojoj se istovremeno nalaze zločinci koji su počinili ove zločine“, naglasio je Konjufca.
Predsednik Skupštine je rekao da evropska zajednica i drugi faktori odlučivanja treba da budu svesni da je potreban veći pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na srbijanske institucije, da otvore svoje arhive kako bi se istina o hiljadama nasilno nestalih mogla rasvetliti, a za šta su bili odgovorni vojska, policija i paravojne formacije Srbije.
Na Kosovu se 24 godine od završetka rata kao nestalo i dalje vodi 1.616 lica, među kojima je najviše Albanaca i oko 500 pripadnika srpske i drugih manjinskih zajednica.
