Povodom obeležavanja 30. avgusta, Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka, multietnički Resursni centar za nestala lica Kosova organizovao je konferenciju na temu ”Zašto proces još uvek stagnira“.
Na panelu su bili prisutni predstavnici Resornog centra porodica nestalih lica Kosova, Udruženja porodica ”Kosovski stradalnici“ iz Beograda, Međunarodne komisije za nestala lica, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i stranih ambasada. Predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Kosova, iako pozvani, nisu se pojavili na panelu.
Koordinator Resornog centra za nestala lica Kosova Bajram Qerkini rekao je da porodice nestalih lica ne zanima politika, te ih zanima rasvetljavanje sudbine nestalih lica koji su negde u masovnim grobnicama na Kosovu i van njega.
Qerkini je podsetio da su vlade Kosova i Srbije u okviru dijaloga u Briselu postigle dogovor o pitanju nestalih lica, ali je ocenio da je sve ostalo samo mrtvo slovo na papiru.
”Da dođe vreme da se dogovorimo, da se neki sporazumi i neki aneksi potpišu i da sve ostane na papiru, to se nije očekivalo. Svi su oni išli u Brisel, na najvišem nivou, ali ne znam dovoljno šta se tamo desilo“, naglasio je Qerkini.
Qerkini je, takođe rekao da službena Priština ne želi da se održavaju sastanci Radne grupe za nestala lica, dok je na čelu Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović, koji se smatra neadekvatnom osobom i kome je zabranjen ulaz na Kosovo.
Gordana Đikanović iz Udruženja porodica ”Kosovski stradalnici“ iz Beograda, izjavila je da porodice nestalih lica dele isti bol, te da ih osim tog bola povezuje i nezadovoljstvo radom vlasti i u Prištini i u Beogradu na traganju za nestalima.
Đikanović je istakla da je za porodice poražavajuće što je prošle godine identifikovano samo dvoje nestalih i što se posle četvrt veka taj broj polagano smanjuje.
“Iz godine u godinu sve manje je eshumacija i identifikacija, dok nije došlo do potpune blokade procesa pronalaženja nestalih. To je izazvao nerad Radne grupe za nestala lica Beograd – Priština, koji je Međunarodni komitet crvenog krsta formirao, odnosno njihovo nesastajanje”, kazala je Đikanović.
Dodala je da im je iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta rečeno da neće biti novih identifikacija dok se Radna grupa ne sastane, a da se obrađuju samo slučajevi koji su bili pre aprila 2021. godine kada je održana poslednja sednica Radne grupe.
Porodice nestalih, naglasila je Đikanović, nemaju moć da izvrše pritisak na političare da se proces odblokira i zato pomoć traže od međunarodne zajednice i ambasada.
Luigj Ndou iz Međunarodne komisije za nestala lica pozvao je vlade Kosova i Srbije da depolitizuju proces rasvetljavanja sudbine nestalih lica i da intenziviraju rad u tom procesu.
”Imamo dva glavna problema. Prvi je nedostatak pouzdanih informacija o ilegalnim grobnicama, a drugi problem su neidentifikovani ljudski ostaci koji se nalaze u prištinskoj mrtvačnici“, naglasio je Ndou.
Učesnici konferencije su na kraju zajedno položili cveće na spomen ploči ispred Skupštine Kosova posvećenoj svim nestalim licima za vreme rata na Kosovu.
Na Kosovu se 24 godine od završetka rata kao nestalo vodi više od 1.600 lica, među kojima je najviše Albanaca i oko 500 pripadnika srpske i drugih manjinskih zajednica.
