Radeva je na početku dvodnevne zvanične posete Kosovu dočekala predsednica Osmani uz državnu ceremoniju, a potom su održali sastanak. Radev je na zajedničkoj konferenciji za novinare kazao da je njegova zvanična poseta jasan pokazatelj želje da se intenzivira dijalog sa Kosovom u obostranom interesu. Istakao je da postoje svi potencijali da se produbi saradnja u mnogim oblastima, od energetike do turizma, kao i za zajednički izlazak na treća tržišta.
Podsetio je da je Bugarska među prvim državama 2008. godine priznala državu Kosovo, istakavši da će pružiti svoj doprinos za što brže učlanjenje Kosova u Savet Evrope, kao i integraciji svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.
“Kada govorimo o integraciji mi ne možemo dozvoliti sebi da ostavimo Kosovo u drugom planu i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o neutralizaciji tenzija između Beograda i Prištine je važno za bezbednost, stabilnost i blagostanje našeg regiona, posebno u kontekstu komplikovanog geopolitičkog konteksta u kome se nalazimo”, kazao je Radev.
Odgovarajući na pitanja novinara istakao je da je Srbija u procesu integracije u EU i da je to moćan instrument za regulisanje odnosa između EU i Srbije. Radev je kazao da Bugarska insistira na dijalogu “kao jedinom načinu za rešavanje problema i sprovođenje svih postignutih sporazuma”. Izrazio je zabrinutost zbog situacije na severu Kosova i naglasio da se isključuje mogućnost svih oružani provokacija i nasilja, kao što je bio napad u Banjskoj.
Osmani je podsetila da je poseta predsednika Radeva, usledila nakon njene prošlogodišnje posete Bugarskoj. Ona je rekla da je od 1999. godine Bugarska dala veliki doprinos miru na Kosovu, kroz učešće u Misiji KFOR-a, priznanju nezavisnosti Kosova i podršci za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Kosovska predsednica je ocenila da je zbog izazova kroz koje region prolazi neophodno primiti Kosovo u NATO. Naglasila je da je Kosovo podnelo zahtev za učlanjenje u Evropsku uniju za šta mu je potrebna podrška i Bugarske sa kojom Kosovo gaji prijateljske i partnerske odnose u svim oblastima.
"Hrabro vođstvo i odlučne akcije naših saveznika u evroatlantskoj porodici su neophodni da bi se ubrzao prijem demokratskih zemalja regiona na osnovu zasluga u EU i NATO, jer bi svako oklevanje stvorilo vakuum, dajući mogućnosti zlonamernim akterima da destabilizuju ne samo Kosovo, već i region i šire“, naglasila je Osmani.
Odgovarajući na pitanja novinara, Osmani je kazala da su mere EU prema Kosovu odavno trebale biti ukinute, te da nisu trebale ni biti uvedene, jer Kosovo nikog nije ugrozilo. Ona je kazala da je Kosovo ispunilo ono što je dogovoreno u Bratislavi u vezi koraka na smirivanju situacije na severu Kosova, dok je Srbija učinili upravo suprotno i čak je poslala pismo zvaničnicima EU da neće ispuniti Ohridski sporazum.
U vezi priznanja bugarske manjine na Kosovu, Osmani je kazala da je ta procedura komplikovana zbog potrebne duple dvotrećinske većine glasova poslanika za izmenu Ustava. Dodala je da trenutno zbog bojkota Srpske liste to nije moguće, ali je istakla da na Kosovu sve zajednice uživaju sva prava i da će na popisu u aprilu naredne godine svako moći slobodno da se izjasni.
Radeva je primio i kosovski premijer Albin Kurti. Najavaljena je i njegova poseta bugarskim vojnicima KFOR-a.
