“Bilo je potpuno logično da premijera bude u Novom Sadu, jer je film o tamburici i ovom festivalu“, kazao je Salini.    Foto: AA

Svetskom premijerom dokumentarnog filma “Zaustavite Dunav i skazaljke stare“, u Novom Sadu je u četvrtak otvoren 15. po redu Svetski tamburica fest. Režiser ovog dugometražnog filma posvećenog Tamburica festu profesor režije iz Izmira dr Sali Salini po drugi put se na poseban način bavi tamburaškom muzikom, jer je pre četiri godine, takođe u okviru Tamburica festa u Novom Sadu predstavljen njegov dokumentarni film “Tamburica – The Sound of Landscape“.

Salini u razgovoru za Anadolu Agency (AA) nije krio oduševljenje reakcijom mnogobrojne publike koja je imala prilike da odgleda film na velikom bioskopskom platnu na bini ispred Gradske kuće na Trgu slobode, dodajući da je film rezultat njegove saradnje sa dr Jovanom Pejčićem, osnivačem Tamburica festa, odnosno saradnje Balkan panorama filmskog festivala iz Izmira, čiji je direktor sa svetskim festivalom tamburaške muzike u Novom Sadu.

Kako ističe, svoju promociju film je imao u maju ove godine na otvaranju Balkan panorama film festivala u Izmiru, kada je emitovan isečak iz filma uz nastup ženskog tamburaškog sastava “La banda“ koji takođe učestvuju u ovom filmu.

“Bilo je potpuno logično da premijera bude u Novom Sadu, jer je film o tamburici i ovom festivalu“, kaže Salini za AA.

Film je snimljen i montiran za nešto više od godinu dana, uz mnogobrojne sagovornike, od kojih je većina bila prisutna na premijeri filma na centralnom novosadskom trgu, uključujući i Ratka Šoća, autora čuvenog tamburaškog klasika “Osam tamburaša s Petrovaradina“ koji je je postao jednako slavan kao i Janika Balaž sa svojim tamburašima koji su izvodili tu pesmu.

Upravo po stihu iz ove pesme nazvan je i film o Tamburica festu. Svi protagonisti ovog filma prošli su u prethodnih deceniju i po kroz Tamburica fest među kojima su Dženan Lončarević, Vlatko Stefanovski, Rade Šerbedžija, Bane Ksrtić iz “Garavog sokaka“, ali i čuveni kompozitor Jovan Joca Adamov koji je uz Tamburica fest od početka kao umetnički direktor.

“Prvi utisak je za mene najbitniji, a oni su mi rekli da su jako zadovoljni i da su se uzbudili. Rekli su mi da je ovo malo više od filma o tamburici i tamburaškoj muzici, da je jedna jako dobra kulturna prezentacija cele Vojvodine“, prenosi nam iskustva filmskih aktera Salini.

Kaže da je za dokumentarni film ovakvog formata potrebno dve godine rada, ali da su želeli da bude premijerno prikazan za ovogodišnji Tamburica fest pa su radili mnogo više, koordinišući posao u dve zemlje – Turkiye i Srbiji, ali su bili angažovani i ljudi iz drugih država.

“Nemac nam je radio kolor korekciju, a iz Severne Makedonije su radili ton. Dakle, nije ovo samo Turska i Srbija“, naglašava Salini.

Filmu o tamburici i Tamburica festu prethodila je dokumentarna filmska trilogija o sevdalinkama, trubama i već pomenutoj tamburi. Zahvaljujući susretanju s tamburaškom muzikom kroz film i Salini je formirao stav prema toj muzici, jer, kako ističe, tokom snimanja nije bio samo u kontaktu s muzikom, nego i sa muzičarima i sa kreativcima koji pišu tekst, prave muziku, od običnih kafanskih svirača do onih koji su ga vodili u vinograd, pa mu tamo svirali.

“Svirali su mi od najgorih do najboljih. I mogu da kažem da meni prija taj senzibilitet tamburice. On je definitivno odraz ove kulture i mentaliteta. Ali, svaka muzika je takva. I kada se radi o sevdalinki ili trubama. Muzika je na neki način kao neka biljka koju ti poseješ u zemlju i odatle iznikne. Možemo mi isto seme paradajza da posejemo u Vojvodini, Turskoj i u nekoj trećoj zemlji. Verujte mi da će sva tri paradajza biti drugačijeg ukusa. To je ono što mu doda malo i zemlja. Takva je i tamburica i tako je ja doživljavam. A meni, iskreno, prija. Volim to“, pojašnjava sagovornik.

Jedna od karakteristika ovog podneblja jeste i senzibilitet i brzina na koju je morao da se prilagodi, jer su u Vojvodini dosta usporeniji.

“Dolazim iz zemlje gde je brzina u odnosu na Vojvodinu višestruka. Ali, sam se i na to navikao, čak mi i prija“, kaže kroz šalu Salini.

Osnivač Balkan panorama film festivala u Izmiru, koji je svoju mladost proveo u Prijepolju, kaže da nastavlja sa svojim dokumentarističkim opusom o muzici ovih prostora i to muzičkim žanrom koji najviše voli – rokenrolom.

“Skoro je završeno snimanje filma koji se zove 'Crk'o maršal, ili kako je rokenrol uništio Jugoslaviju'. To je jedan ozbiljan dokumentarni film o rok muzici i popularnoj kulturi u doba maršala Tita dok je bio živ. Oni najbolji kad je rok muzika u pitanju od šezdesetih do početka devedestih su u tom filmu, od Gorana Bregovića, preko Miše Aleksića iz 'Riblje čorbe', Žike Jelića iz 'Yu grupe', Brune Langera iz 'Atomskog skloništa'… imam i Neleta Karajlića koji se izvinjava Titu za ono što mu je rekao… Sad 'pecam' neke generale 'Udbaše' iz doba Jugoslavije koji će da mi zatvore taj krug. Mislim da će film iduće godine ući u eter. Ili će biti na festivalu u Srbiji, ali će svakako krenuti s prostora bivše Jugoslavije jer mu je tu mesto, kao uostalom što je film o tamburici krenuo iz Novog Sada“, zaključio je Salini.

AA