Magdalena Jevđić studentkinja je master studija menadžmenta u turizmu na Akdeniz univerzitetu u Antaliji zahvaljujući stipendiji Vlade Republike Turkiye „Turkiye Bursları“.
Magdalena je rodom iz Kruševca, a studije turizmologije završila je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Ljubav prema Turkiye, njenoj kulturi, istoriji, tradiciji odveo ju je u tu zemlju gde s velikim uspehom studira, naučila je turski jezik i stekla mnogobrojna prijateljstva. Do te mere da sebe smatra Turkinjom.
Kako kaže, Turkiye je u njenim očima oduvek bila zemlja egzotične kulture i tradicije, toplih i spontanih ljudi, pevljivog jezika koji pokreće neku čudesnu energiju i budi radost, ali istovremeno i zemlja koja je delovala isuviše daleko da bi bila dostižna.
Međutim, septembra 2020. godine, tokom četvrte godine turizmologije počela je da ide na časove turskog jezika na „Yunus Emre” institutu pri Ambasadi Republike Turkiye u Beogradu.
Ljubav prema turskom jeziku odvela je u Antaliju
„Kako učenje jezika podrazumeva otkrivanje jedne složene lepeze turskog kulturnog miljea, više od hobija ovaj jezik postao je strast koja je vodila u sve intenzivnije učenje i podstakla da se otisnem u tursko govorno područje. Budući da sam u Novom Sadu te godine završavala osnovne studije na smeru Turizam, na Prirodno-matematičkom fakultetu, Antalija mi se učinila kao idealno mesto da spojim lepo i korisno - unapredim jezik i upoznam kulturu autentičnih krajeva, kao i da steknem nova znanja i iskustva u turističkom sektoru ovog grada koji nosi titulu srca turizma ne samo Turske, već i čitave regije", navodi Magdalena za AA.
Godine 2021. konkurisala je za tursku stipendiju koju Vlada Republike Turkiye omogućava stranim studentima širom sveta i nakon što je izabrana od septembra iste godine postala je stanovnica Antalije.
„Smatram da sam deo tog društva, a nekim delom se osećam kao Turkinja“, tvrdi sagovornica.
Serija razornih zemljotresa s epicentrom na jugoistoku Turkiye 6. februara zatekao ju je u Srbiji i odmah se prijateljicom Stanislavom Stojkov dogovorila da u Novom Sadu organizuju sedmodnevnu akciju prikupljanja pomoći ugroženom stanovništvu.
Sada se vratila u Antaliju, u kampus u kome je smešteno mnogo porodica iz krajeva koji su najviše stradali u zemljotresu. Ti ljudi, kako kaže Magdalena, nisu prepušteni sami sebi.
„Pored seminara psihosocijalne podrške usmerene porodicama, Akdeniz univerzitet u sklopu svoje bolnice omogućava besplatne konsultacije na poliklinici za katastrofe i traume. Svakodnevna pomoć i podrška stručnih lica obezbeđena je i u studentskim domovima u kojima su žrtve smeštene, a posebna pažnja posvećuje se najmlađima, te se za njih organizuju aktivnosti poput bioskopa, pozorišnih predstava, dečije igraonice, kursa umetnosti slikanja na vodi i drugih aktivnosti koje decu čine radosnom, a njihovo vreme kvalitetno provedeno. Takođe, obezbeđen je i prevoz do škole, budući da se nastoji u negovanju njihove svakodnevne rutine i kontinuiteta obrazovanja, koje je kako stručnjaci psiholozi kažu najbolji način u prevazilaženju dečijih trauma na putu izlečenja“, kaže sagovornica.
Deo studentskih domova u kampusu rezervisan je za studente čije će obrazovanje ovog polugodišta zahtevati obaveznu praktičnu nastavu, kao i internacionalne studente koji nisu u mogućnosti da se zbog velike udaljenosti vrate svojim zemljama.
Cimerka s devojkom iz Sanliurfe
„Po dolasku u studentski dom, neočekivano sam se zadesila u sobi s devojkom iz grada Šanliurfa, čija se porodica preživevši zemljotres smestila u šator, u kojem planira da ostane sve dok ne stekne mogućnost da podigne kredit i izgradi sebi novu kuću. Ganuta celom ovom situacijom, kao i susretom s nekim ko iz prve ruke prenosi detalje o stradanju i patnji ovih ljudi, poželela sam da kao volonter dam svoj doprinos u pružanju pomoći žrtvama, te sam odmah pronašla priliku za rad i otpočela sa svojim volonterskim aktivnostima… Najviše su potrebne grejalice, dušeci, kreveti, agregati i potrepštine za decu u vidu hrane”, navodi situaciju s lica mesta Magdalena Jevđić.
Nevolja koja je zadesila Turkiye dodatno ju je vezala za tu zemlju i ljude. Takođe, navodi da je program stipendija za učenike i studente izuzetno dobar način da se Turkiye predstavi svetu.
„Mislim da je ovo zaista pametan i promišljen potez Vlade Republike Turkiye i organizacije koja daje stipendije i sarađuje s Vladom iz razloga što svi strani studenti koji se jednog dana vrate u svoje zemlje predstavljaju ambasadore Turkiye. Dakle, mi smo ambasadori dobrovoljci i prosto širimo tu ljubav i znanje o turskoj kulturi i turskom jeziku. Ovde ne dobija samo Turkiye na tom projektu, već i zemlje koje šalju svoje studente u Turkiye. Zato što radimo na pomirenju svih tih zemalja, kada kažem 'pomirenje' ne mislim u negativnom kontekstu, već mislim na sve jače zbližavanje i sučeljavanje naših kultura", kaže Magdalena.
