Povodom Međunarodnog dana eliminacije seksualnog nasilja u konfliktu, Kosovski centar za rehabilitaciju žrtava organizovao je danas panel diskusiju na temu “Pravo na priznavanje: Uticaj nedostatka zakona i roka za podnošenje zahteva u procesu priznanja za žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu”.
Učesnici panela su bili predstavnici različitih organizacija i institucija, koji su razgovarali o zabrinutostima preživjelih i stigmi sa kojom se suočavaju. Saglasili su se da je zahtev da se ne ograničava rok za proveru statusa žrtava seksualnog nasilja ispravan, jer je odlukom Vlade Kosova ograničena mogućnost prijave samo do 15. maja 2025. godine.
Direktorka Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava Feride Rushiti rekla je da rok za rešavanje slučajeva preživelih seksualnog nasilja ne bi trebalo da bude ograničen jer se radi o osetljivoj grupi. Rushiti je kazala da mnoge žrtve seksualnog nasilja čekaju prikladan moment za njihove porodice da priznaju nasilje koje im je naneto tokom rata 1998-99.
“Ove žene i muškarci imaju pritiske, stigmatizovani su u porodici, u društvu, iako ima pomaka, ima oko 1.500 žena i muškaraca koji imaju koristi i iskusili su ruku države koja ih izdržava penzijama. Ali, nažalost, ima i mnogo žena i muškaraca koji još uvek imaju problema sa svojim porodicama, još nisu razgovarali o ovom pitanju sa svojim porodicama. Zato iz iskustva kažem da mnoge od njih, nažalost, čekaju da im umre muž, da im umre svekrva, da im se deca udaju“, naglasila je Rushiti.
Direktorka Centra za promociju ženskih prava u Glogovcu Kadire Tahiraj izrazila je svoje razočaranje rokom za prepoznavanje preživjelih seksualnog nasilja. Rekla je da proces identifikacije i fizičko pojavljivanje preživelih seksualnog nasilja zahteva više vremena i nikakav pritisak.
Predsednica Odbora za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica, žrtve rata i seksualnog nasilja, poslanica Duda Balje istakla je da su ograničenja i način rada komisije veliki problem.
“Prvi problem je rok, drugi problem je način rada komisije. Mogu da kažem da smo za poslednje dve godine, možda samo četiri puta imali komisiju na sednici u Skupštini. I u komisiji smo imali žrtve seksualnog nasilja, a možda je za 15 godina rada koliko sam ovde, to bio najteži susret koji sam imala u karijeri“, kazala je Balje.
Kao primer navela je Bosnu i Hercegovinu, gde su napravljene velike administrativne olakšice za prepoznavanje žrtava seksualnog nasilja tokom rata u njihovoj zemlji.
Procene su da je tokom poslednjeg rata na Kosovu oko 20 hiljada osoba bilo žrtva seksualnog nasilja.
U februaru 2018. godine, Vlada Kosova je započela proces registracije za dobijanje statusa lica koja su preživela seksualno nasilje tokom rata kako bi ih finansijski izdržavala kroz posebne penzije i beneficije. Do aprila 2023. godine odobrena su 1.473 slučaja, od kojih su 1.402 žene, a 71 muškarac.
