Kosovski centar za bezbednosne studije predstavio je danas drugi izveštaj u vezi istraživanja o percepciji građana o javnoj bezbednosti i pretnjama nacionalnoj bezbednosti u okviru Barometra bezbednosti na Zapadnom Balkanu za 2022. godinu.
Predstavljajući izveštaj, jedna od autorki Dorjeta Rukiqi istakla je da je oko 77 odsto ispitanika navelo da se oseća veoma bezbedno u svojim domovima, dok je 33 odsto njih reklo da se oseća veoma bezbedno u državi.
Ispitanici kao glavne pretnje po javnu bezbednost vide odliv mozgova ili migraciju mladih stručnjaka sa Kosova, potom životinje lutalice i upotrebu droga ili zavisnost.
“Oko 84 odsto anketiranih reklo je da migraciju mladih ljudi i stručnjaka vidi kao veliku pretnju ili uglavnom pretnju, odnosno 67 odsto njih reklo je da je to veoma velika pretnja, a 16 odsto da je to pretnja“, naglašava Rukiqi.
Jedno od pitanja ovog istraživanja bilo je i da li se kosovski građani osećaju bezbedno dok koriste internet, pa je 23 odsto ispitanika reklo da se oseća veoma bezbedno, 24 odsto uglavnom bezbedno, 28 odsto donekle bezbedno, dok je 19 odsto reklo da se oseća uglavnom nesigurno i veoma nesigurno uz korišćenje interneta.
Takođe, građani smatraju da visoke pretnje po javnu bezbednost na Kosovu predstavaljaju i slabe javne zdravstvene usluge, seksualno uznemiravanje, saobraćajne nezgode, ubistva i upotreba nelegalnog vatrenog oružja. Na nivou nacionalne bezbednosti, kao najveću pretnju ispitanici vide povećanje cena robe i energetsku krizu, a najviše su zabrinuti zbog nedostatka struje, lekova i goriva.
Zagađenje i klimatske promene, nasilni ekstremizam i COVID-19, smatraju se najmanjim pretnjama po nacionalnu bezbednost. Istraživanje Kosovskog centra za bezbednosne studije sprovedeno je u Prištini, Gnjilanu, Đakovici, Uroševcu, Peći, Prizrenu, Južnoj Mitrovici i Severnoj Mitrovici.
