Na banderama, krovovima kuća, drveću i trafo stanici u selu Donje Međurovo kod Niša, u Srbiji, postoji 15 gnezda belih roda, što znači da se tu svake godine doseljava najveća populacija ovih ptica južno od Save i Dunava.
Zašto su odabrale baš ovo selo nepoznanica je za ornitologe, a meštani veruju da je razlog to što su oni dobri ljudi.
Rode su popunile gotovo sva gnezda u Donjem Međurovu kraj Južne Morave, a njihove komšije s nestrpljenjem čekaju da se narednih meseci izlegnu i mladunci.
“Svake godine imamo sve više i više gnezda u ovom selu, tako da se nadamo da ćemo sada imati bar još jedan ili dva para više“, kaže Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
U južnomoravskim selima ima ukupno tridesetak gnezda, a polovina se nalazi u prečniku od stotinjak metara u Donjem Međurovu.
“Zašto su u ovom selu? To ne možemo baš da znamo, to je enigma i nama jer pogodnih staništa ima i okolo. Južna Morava je tu, odakle mogu da se hrane, ali to isto imaju i ostala sela, a u njih dolazi jedan do dva para“, govori Marković.
Gnezda belih roda u ovom selu imaju i specifičnost, jer čuvaju još jednu vrstu ptica selica.
“Posebna su zato što ispod gotovo svakog gnezda imamo kolonije španskih vrabaca. To je veoma retka vrsta za Srbiju. Na jugu je češća, a na severu u Srbiji gotovo da je nema“, kaže Marković.
Rode su u svoja stara gnezda počele da se vraćaju u martu.
“Bele rode obično dolaze iz centralne Afrike i prolaze hiljade i hiljade kilometara da bi došle ovde. Na tom putu imaju milion prepreka ljudskog faktora, ali i prirodnog. Tu je i nevreme koje može da ih zatekne, a od ljudskog faktora, tu je lov na Bliskom Istoku, pucanja“, priča Marković.
Dodaje da se i na našim prostorima dešava da rode budu povređene vazdušnim oružjem ili uznemiravane kamenovanjem, kao i lovom i treniranjem lovačkih pasa baš na mestima gde inače odmaraju.
“Ogroman problem su i stradanja od elektrokucije, to jest od udara struje jer su rode velike ptice i mogu lako da dodirnu električne žice“, naglašava Marković.
Međurovčani se trude, koliko je u njihovoj moći, da pomognu pticama.
“Meštani su se navikli na njih jer su tu godinama. Sada čak imaju ustaljenu metodu da im, kada je loše vreme, ostavljaju ribe ili lavore vode da se okrepe“, navodi Marković.
Ovo redovno čini Slaviša Nikolić na čijem imanju postoje dva gnezda – jedno na kapiji, a drugo na drvetu.
“Ja volim ove ptice i stalno popravljam ta gnezda, kao da su se pripitomile pored mene ovde. Možda ima preko dvadeset godina da imamo ova gnezda. Bude ih nekoliko, pa vetar to obori, onda mi napravimo drugo. I tako, uvek dolaze kod nas“, govori Nikolić.
Stručnjaci savetuju da se “ne treba mešati previše u prirodu“ kada je o pticama reč, ali da treba priteći u pomoć kada je to zbog vremenskih neprilika potrebno. Slaviša i njegova porodica to dobro znaju.
“Kada juna ili jula tu u avliji bude gužva za vodu, iskopao sam ovde nekoliko bazenčića da rode odatle piju, da ne bi išle daleko do Morave, a Morava je odavde dva kilometra. I hranim ih, donosim im ribe, dajem... Stvarno je to pripitomljeno, da vam kažem iskreno. Milina je gledati ih. Ovde sednem, gledam i odmaram mozak“, priča Nikolić.
Zid seoske osnovne škole oslikan je muralom u čast ovih ptica, a postoji i inicijativa da Donje Međurovo bude označeno kao “niško selo roda“ i postane turistička atrakcija.
Prema proceni Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije, populacija belih roda u Srbiji je stabilna i broji oko hiljadu i po parova.
