Lista više od četiri stotine imena žena, devojaka i devojčica, ubijenih u Srbiji od strane partnera ili člana porodice od 2010. godine do danas, pročitana je na uličnom performansu „Žensko groblje“ koji je u centru Niša, povodom 18. maja - Dana sećanja na žrtve nasilja, organizovalo udruženje Centar za devojke.
Samo ove godine, za devetnaest sedmica, od strane bliske muške osobe, partnera, brata, oca ili unuka, stradalo je osamnaest ženskih osoba, a najmlađa među njima je dvogodišnja devojčica. Četiri poslednja ubistva dogodila su se u periodu od samo devet dana.
„Poruka jeste da femicid mora da se shvati kao ozbiljno krivično delo i da mora da se posmatra kao posebno krivično delo. Neophodno je oformiti telo koje će voditi statistiku o ovim slučajevima, o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i da reagujemo pre nego što do femicida dođe jer je on poslednji korak u nasilju nad ženama i devojčicama“, kazala je Sara Plazinić iz Centra za devojke.
Prema njenim rečima, žene ponekad ne prijavljuju nasilje jer ih u tome sprečavaju bozajan od stigmatizacije u društvu i drugi faktori.
„U tome ih sprečava i neinformisanost zajednice, nekada i predstavnika institucija koje se bave problemom nasilja nad ženama, ali i to što nekada ni one same nisu svesne da doživljavaju nasilje dok ono ne postane zaista brutalno. Jedan šamar, povišen ton, čupanje, često to ne vide kao nasilje i prijavljuju tek kada ono kulminira. Ni tada nije kasno, ali je mnogo teže izvući ženu iz toga“, rekla je Sara.
Na to utiče i zaposlenost žene.
„Da li ona ima posao, može li ona sebi da obezbedi smeštaj u slučaju da sigurna kuća ima popunjene kapacitete... Sve to predstavlja izazov za ženu i utiče na to da li će napustiti nasilnika ili ne“, dodaje ona.
Trenutnu meru udaljavanja nasilnika iz doma, koja se može izreći posle prijave nasilja, smatra dobrom, ali postavlja pitanje da li se i kako ona sprovodi.
Posebno je zabrinjava to što su sve češće žrtve i deca.
„U prethodnoj i ovoj godini imali smo dva slučaja devojčica od dve godine, nasilje su izvršili otac, odnosno očuh. Treba imati u vidu i da, kada deca ne budu direktne žrtve femicida, one itekako jesu žrtve porodičnog nasilja čak i kada ga ne doživljavaju lično jer ga preživljavaju zajedno sa majkom ili nekim drugim članom porodice i to ostallja veliki uticaj“, kazala je Sara.
Iz Centra za devojke pojašnjavaju značenje femicida – to je ubistvo žene samo zato što je žena od strane bliske muške osobe. Zbog poražavajuće statistike imaju jasne zahteve, a to su javno saslušanje o propustima institucija u slučajevima prijavljenog nasilja koje je kasnije rezultiralo femicidom, formiranje centralne evidencije o nasilju nad ženama i femicidu i osnivanje radnog tela koje će analizirati slučajeve femicida.
Centar za devojke je ženska nevladina organizacija osnovana u Nišu 1998. godine na inicijativu dve volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena rade na unapređenju njihovog položaja u društvu, a njihova misija je, kažu, osnaživanje dece, devojaka i žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost.
