U Hondurasu kafu možete platiti i kriptovalutama

Honduras je država u srednjoj Americi, graniči s Gvatemalom i Salvadorom na zapadu i s Nikaragvom na jugu.

Mali planinski grad, udaljen 20 minuta od glavnog grada Tegusigalpa, postao je istinski bitkoin grad.

Vlasnici preduzeća u Santa Luciji uveliko se prilagođavaju upotrebi kriptovaluta kao legitimnom sredstvu plaćanja, nadajući se da će na taj način privući što više turista.

"Ponudit ćemo veće mogućnosti i privući više ljudi koji žele da koriste ovu valutu", rekao je Cezar Andino, menadžer trgovine Los Robles.

Projekat "Bitkoin dolina" provodi se u 60 preduzeća koja bi trebala da se obuče i usvoje kriptovalute kako bi ih plasirali na tržište proizvoda i usluga, očekujući da će se ta praksa proširiti na još više preduzeća i obližnjih gradova u zemlji.

Inicijativu je zajednički razvila organizacija Blockchain Honduras, gvatemalska berza kriptovaluta Coincaex, Tehnološki univerzitet u Hondurasu i Opština Santa Lucija.

"Zajednica Santa Lucije će se obrazovati da koristi i upravlja kriptovalutama, implementirajući ih u različita preduzeća u regionu i generisanje kriptoturizma", rekao je Ruben Carbajal Velazquez, profesor na Tehnološkom univerzitetu.

Dok neke zemlje u regiji Latinske Amerike istražuju potencijal kriptovaluta, postoje ipak i određeni rizici.

U septembru 2021. godine El Salvador je usvojio bitkoin kao legalan način plaćanja i napravio "bitkoin plažu", mjesto za surfanje grada El Zonte.

Ipak, ideja te centralnoameričke zemlje o upotrebi bitkoina bila je dosta otežana zbog pada kriptotržišta i skepticizma zajmodavaca i rejting agencija. Javno objavljeni fondovi El Salvadora od 105 miliona dolara sada vrijede oko 57 miliona dolara.

"Bitkoin dolina" će, međutim, omogućiti trgovcima da primaju trenutna plaćanja na lokalnom nivou valute, eliminišući rizik od fluktuacije vrijednosti kriptovaluta, pojasnio je
Leonardo Paguada, osnivač Blockchain Hondurasa.

Kritičari ekspanzije bitkoina upozorili su ipak da takvi postupci mogu podstaći pranje novca i finansijske nestabilnosti uz povećanje digitalnog jaza, jer siromašniji dijelovi društva mogu imati problema sa pristupom tehnologiji.

Kriptovaluta je oblik digitalne imovine koja se koristi kao sredstvo razmjene koristeći kriptografiju. Na taj način se vrši obezbjeđivanje sigurnosti transakcija, kontrola stvaranja dodatnih novčanih jedinica i radi potvrde prijenosa valute.

Kriptovalute se definišu kao podskup digitalnih valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta. Bitcoin, ili bitkoin, koji je uveden 2009, je prva decentralizovana kriptovaluta.

Od tada došlo je do uvođenja mnogobrojnih kriptovaluta. Bitkoin i njegovi derivati (altkoini) koriste decentralizovanu kontrolu nasuprot centralizovanom elektronskom novcu centralnog bankarskog sistema. Decentralizovana kontrola koristi bitkoinovu blokčejn (blockchain) tehnologiju kako bi jedinstvenu bazu podataka svih transakcija prevela u razdijeljenu, decentralizovanu glavnu knjigu.

Status legalnosti kriptovaluta varira od države do države i još uvijek je nedefinisan ili u stanju promjene u mnogima od njih. Dok većina država zakonom ne zabranjuje korištenje kriptovaluta, njihov status kao novca nije čvrsto utvrđen. U zemljama kao što su Maroko, Bolivija, Ekvador, Kirgistan i Bangladeš korištenje bikoina je ilegalno i zakonom kažnjivo, dok je u većini drugih zemalja, naprimjer Brazil, Honduras, Čile, Kolumbija i Argentina, legalan.