Značajan sporazum o žitu između Ukrajine i Rusije ističe ove sedmice.
Ako obe strane ne uspeju da ga obnove, cene hrane širom sveta će verovatno rasti u svetlu nestašice pšenice i zaliha đubriva.
Implementaciju sporazuma nadgledao je Zajednički koordinacioni centar sa sedištem u Turkiye u Istanbulu, uz podršku UN-a, pomažući Ukrajini da izveze skoro 23 miliona tona žitarica i drugih prehrambenih proizvoda na globalno tržište.
Kremlj, međutim, veruje da sporazum nije mnogo koristio Rusiji jer Moskva nije mogla prodati većinu svojih poljoprivrednih proizvoda zbog zapadnih sankcija.
Sada je Rusija zahtijevala “neometan pristup svetskim tržištima“ pre nego što je pristala na dalje produženje sporazuma.
Ali Eugen Čausovski, stručnjak za odbranu i viši analitičar na institutu Nju Lajns, optimističan je u pogledu produžetka sporazuma.
“Generalno gledano, Inicijativa za crnomorsko žito je jedini veliki diplomatski sporazum koji je uključivao i Rusiju i Ukrajinu od početka rata i pokazao se vrlo otpornim uprkos mnogim izazovima i preprekama, velikim delom zahvaljujući posredovanju Turkiye i UN-a”, kaže Čausovski za TRT World.
Ali Gregori Simons, vanredni profesor na Institutu za ruske i evroazijske studije Univerziteta Upsala, ima drugačije mišljenje.
“Malo je sada neizvesnije da li će se sporazum opet postići. Još je manje poverenja između zaraćenih strana (direktno i indirektno) od poslednjeg puta kada je sporazum bio produžen”, kaže Simons.
Simons, međutim, veruje da će “Turkiye verovatno još jednom biti ključni faktor u obnavljanju sporazuma”.
Uključene u brutalni rat više od godinu dana, Ukrajina i Rusija imaju mnogo sličnosti, od religije do istorije.
Dva pravoslavna slavenska naroda su takođe među pet najvećih izvoznika žitarica.
Međutim, u prvim mesecima sukoba, dve zemlje nisu mogle prodavati svoju pšenicu i druge poljoprivredne proizvode na globalnom tržištu kao što su to činile pre rata.
Na vrhuncu sukoba, Turkiye je prošle godine preuzela zadatak posredovanja između Moskve i Kijeva.
Dok se svet borio s nestašicom žitarica i nadolazećom krizom gladi ogromnih razmera, tursko posredovanje urodilo je plodom u obliku Crnomorske inicijative za žito, koja je osigurala opskrbu žitom zemljama u potrebi, posebno na jugu i drugim regijama, omogućujući Ukrajini i Rusiji da izvoze svoje žito.
Rusija traži ustupke
Prema Simonsovim rečima, Ukrajina je voljna produžiti sporazum bez ikakvih preduslova, ali će Rusija verovatno učiniti da produžetak sporazuma zavisi od njenih ekonomskih zabrinutosti.
Kako bi pristala na obnovu sporazuma, Rusija bi mogla tražiti garancije da bi Ukrajina trebala isporučiti više zaliha Africi umesto da većinu šalje na evropska tržišta, rekao je Simons.
„Tako bi Rusija mogla naterati Ukrajinu da održi svoje obećanje da će snabdeti i globalni jug, nešto čega se Ukrajina odrekla“, kaže Simons za TRT World.
Ali Steven Pifer, bivši američki ambasador u Ukrajini i nerezidentni viši saradnik na Institutu Brukings, veruje da bi dugotrajne primedbe Rusije mogle ometati izvoz žitarica na globalni jug nakon isteka sporazuma.
„Čini mi se da je veliko pitanje da li će Rusija blokirati proširenje i rizikovati da bude viđena na globalnom jugu kao ona koja blokira ukrajinske isporuke žitarica“, kaže Pifer za TRT World.
„Dok Ukrajina želi da se ugovor o žitu obnovi, Rusija bi mogla imati određene zahteve za produženje sporazuma“, kaže Jasar Sari, stručnjak u Evroazijskom istraživačkom centru Hajdar Alijev Univerziteta Ibn Haldun.
Prema Čausovskom, o zabrinutostima Rusije razgovaralo se tokom nedavne posete generalnog sekretara UN-a Antonija Guteresa Ukrajini, što sugeriše na ulaganje napora da se pronađe rešenje za zahteve Moskve.
„Rusija ima svoje interese koji će morati da budu zadovoljeni kako bi dozvolila da pošiljke prođu. Ukrajina i njeni zapadni pokrovitelji imaju svoje interese i ciljeve, ali mogu zahtevati neke ustupke kao što je gore navedeno”, kaže Simons.
Uprkos zahtevima Moskve u pogledu obnavljanja sporazuma o žitu, medijski izveštaji sugerišu da sankcije Zapada nisu direktno usmerene na ruski poljoprivredni sektor.
Umesto toga, kaskadni efekat sankcija šteti moskovskom sektoru plaćanja, logistike i osiguranja, koji su ključni stubovi izvoznog lanca.
Uloga Turkiye
Simons smatra da je za obnovu sporazuma potrebno mnogo truda i “visoko kvalifikovane diplomatije, nešto za šta Zapad u ovoj fazi nije sposoban“.
Ali profesor smatra da bi Turkiye, koja “usavršava diplomatiju“ u ukrajinskom sukobu, mogla uveriti obe strane da produže sporazum.
“Naporno radimo na nesmetanoj implementaciji i daljem proširenju sporazuma o crnomorskom žitu,“ rekao je Mevlut Cavusoglu, turski ministar spoljnih poslova, tokom govora na Konferenciji UN-a o najmanje razvijenim zemljama u Dohi, u Kataru, prošle sedmice.
Uzimajući u obzir kontinuirane tenzije između Zapada i Rusije, u narednim pregovorima će biti “veoma težak proces dogovaranja“ za produženje sporazuma, kaže Simons.
“Moje zapažanje je da postoji opšti nedostatak poverenja i neprijateljstva koji su glavna i veća prepreka nego bilo koja druga tačka pogodbe“, kaže profesor.
Turkiye ima svoje interese u smislu svoje uloge balansirajuće sile u međunarodnim odnosima, povećavajući status svog globalnog brenda kao poštenog brokera, kaže Simons.
Kao rezultat toga, a kao i prošlogodišnji revolucionarni sporazum, turska diplomatija bi mogla još jednom uveriti obe strane da se dogovore da obnove sporazum, kaže on.
“Turkiye je odigrala ključnu ulogu, zajedno sa UN-om, u posredovanju i olakšavanju sporazuma o žitu, a Ankara je dokazala da ima dovoljno uticaja i na Moskvu i na Kijev da zadrži dogovor na snazi skoro godinu dana.
Stoga se može očekivati da će Turkiye učiniti sve što je u njenoj moći da još jednom produži sporazum”, kaže Čausovski.
