30-godišnji Murat Kara smješten je u šatorskom naselju s ocem, majkom i bratom nakon što je njegov stan u kompleksu zgrada Sakarya Mahallesi Yuvam, za koji je donesena odluka o “hitnom rušenju“, teško oštećen u zemljotresu.
Kara je u šatorski grad u kojem je živio doveo i belgijskog malinoa po imenu Šila, koji je njega i njegovu porodicu lajanjem probudio neposredno prije zemljotresa.
Kara, koji je spasio Šilu iz stana razbivši zaglavljena vrata, odlučio je da ni na trenutak više ne ostavi svog psa.
Najbolji prijatelj Murata Kare, Šila, postao je “maskota“ preživjelih u zemljotresu tako što je tjerao djecu da se igraju s njim tokom dana u šatorskom naselju koji je uspostavljen pod koordinacijom AFAD-a.
“Ona inače ne bi lajala kod kuće“
Kara je za Anadoliju (AA) rekao da je s vojnicima sagradio drvenu kolibu u šatorskom gradu za svog dragog prijatelja.
Navodeći da se probudio u noći zemljotresa zahvaljujući svom psu, Kara je rekao: “Moj pas inače nije lajao kod kuće. Te noći je počeo da laje glasno iz sobe u kojoj je boravio. Mislio sam da nešto nije uredu i zadesio nas je zemljotres kada sam htio da odem do njega. Bilo je vikanja kod kuće, pokušao sam doći do svoje porodice. Kada se zemljotres malo primirio, sišli smo.“
Kara je izjavio da je njegov pas ostao u njegovoj sobi kad su panično pokušavali da izađu iz kuće: „Kada sam shvatio da naš glavni junak, naš pas koji nas je probudio, nije s nama, otišao sam ponovo gore. Vrata koja su bila zaglavljena zbog zemljotresa nisu mogla da se otvore. Razbio sam vrata, uzeo psa i sišao. Veoma teška situacija. Ne dao Bog nikom. U tom trenutku ne možete da mislite.“
Objašnjavajući da je njegov najbolji prijatelj izvor radosti ne samo za njega nego i za druge žrtve katastrofe, Kara je rekao da su se djeca za veoma kratko vrijeme navikla na Šilu.
