Konferencijom za novinare danas je u Sarajevu najavljena Evropska noć istraživača u Bosni i Hercegovini 2024, koja će se održati 27. septembra u Zemaljaskom muzeju, a riječ je o projektu koji promoviše nauku, njeguje inovacije i podržava naredne generacije istraživača.
Evropska noć istraživača je panevropski događaj koji podržava Evropska unija. Dio je programa “Horizon Europe“, ključnog programa Evropske unije za finansiranje istraživanja i inovacija.
“Horizon Evropa“ je od suštinskog značaja za naučnu zajednicu u Bosni i Hercegovini, pružajući lokalnim istraživačima resurse i mogućnosti za saradnju na revolucionarnim projektima sa kolegama širom Evrope. Ovaj program ne samo da podstiče naučna otkrića, već i jača poziciju Bosne i Hercegovine unutar globalne istraživačke zajednice.
Projekat se, pored Sarajeva, različitim programima provodi i u Banja Luci, Bijeljini, Brčkom, Goraždu, Konjicu, Mostaru, Neumu, Sarajevu, Travniku, Trebinju i Tuzli.
Ferdinand Koenig, šef komunikacija pri Uredu Evropske unije u Bosni i Hercegovini, govorio je na konferenciji za novinare o značaju ovog panevropskog događaja i važnosti promocije nauke i istraživanja u Bosni i Hercegovini.
Podsjetio je da je ovaj projekt skromno počeo 2012. godine u BiH, a da je izrastao u iznimno važan festival nauke i istraživanja koji se provodi u 11 bh. gradova.
“Naučnici i istraživači jesu heroji modernog vremena. Istina je da u medijima vidimo priče o fudbalerima, pjevačima i influenserima i sve su to talentirani ljudi, ali naučnici i istraživači su ti od kojih se očekuje lijek za karcinom, mjere borbe protiv klimatskih promjena i drugi epohalni iskoraci za društvo. Zato je fantastično kada imamo ovakve događaje koji inspiriraju mlade ljude da se odluče za nauku i istraživanje“, kazao je Koenig.
Koenig je izrazio zadovoljstvo da BiH ima benefite od EU programa “Horizon Europe“ i da je iskoristila 45 projekata ukupne vrijednosti oko sedam miliona eura.
Suvad Džafić, pomoćnik ministrice za nauku i kulturu, Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine, izrazio je zadovoljstvo da se Evropska noć istraživača vratila u BiH nakon dvogodišnje pauze i da mladi imaju prilike koje taj projekt nudi.
“Ministarstvo civilnih poslova BiH zaduženo je da koordinira učešće BiH u programu Horizon Europe. To je jedinstven mehanizam u svijetu za podršku nauci i kulturi u vrijednosti od 95 milijardi eura. BiH ima razne benefite i naše institucije učestvuju i povlače sredstva iz tog programa“, kazao je Džafić.
Džafić je istakao važnost promocije ovog programa te je pozvao sve relevantne institucije i ustanove u BiH da se bolje upoznaju sa programom “Horizon Europe“ i tim putem apliciraju za projekte i nađu međunarodne partnere.
O važnosti projekta Evropske noći istraživača u BiH govorili su i naučnici i istraživači koji su korisnici ovog panevropskog programa te su pozvali naučnike da iskoriste prilike koje im se nudu.
Belma Kalamujić Stroil, naučnica i šefica Laboratorija za molekularnu genetiku prirodnih resursa, istakla je da su ovakvi događaji i projekti važni da se bosanskohercegovačka nauka stavi na evropsku mapu.
“Mi se često suzdržavamo i mislimo da nismo dovoljno dobri, ali tek kada odemo u Evropu, što bi rekao jedan stariji naš profesor, vidimo kako imamo šta ponuditi i reči i Evropskoj uniji i Evropi kao takvoj“, kazala je Kalamujić Stroil i dodala da ovakvi evropski projekti daju mogućnost bržeg napredovanja i djelovanja.
Ana Marić, naučnica i zamjenica direktora Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, istakla je da ta ustanova ima čast da ponovo bude domaćin Evropske noći istraživača te je dodala da Zemaljski muzej jeste kulturna, ali i naučna ustanova od svog osnivanja 1888. godine.
“Ovo je prilika da naglasimo važnost Zemaljskog muzeja BiH i nauke. Zemaljski muzej će u petak od 16 sati biti dostupan svim posjetiteljima, a očekujemo ponajviše mlade koje zanima nauka“, kazala je Marić i dodala da projekti poput Evropske noći istraživača trebaju uputiti mlade ljude da se bave naukom.
Slične poruke o važnosti projekta Evropske noći istraživača i programa “Horizon Europe“ uputili su i učesnici tih projekata Adla Kahrić, naučnica i zaštitnica divljih vrsta i potpredsjednica Centra za biologiju mora i slatkovodnih voda Sharklab ADRIA te Damir Banović, naučnik, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i koordinator “Horizon Europe“ projekta SOS4Democracy.
“Mislim da je interdisciplinarnost i multidisciplinarnost naš put“, kazao je Banović i dodao je da je okvir programa dovoljan za posticanje ciljeva.
“Ovakvi evropski fondovi su izuzetno dobra prilika za mlade naučnike i istraživače. Neophodno je mnogo više popularizirati nauku i reći mladima da su prilike tu“, poručila je Kahrić.
