Mogućnost putovanja u BiH s ličnom kartom ostvarenje sna mnogih Kosovara

Zbog komplikovanog viznog režima, građani Kosova koji se godinama nisu sreli s najbližom rodbinom i prijateljima u BiH s nestrpljenjem iščekuju potpisivanje sporazuma u okviru Berlinskog procesa kojim će biti omogućena putovanja s ličnom kartomIako je nemoguće nadoknaditi sve izgubljene godine, mnogi građani Kosova koji imaju rođake u Bosni i Hercegovini jedva čekaju da se sporazum o kretanju između zemalja Balkana samo sa ličnim kartama realizuje. Za mnoge je to san koji se ostvaruje. U okviru Berlinskog procesa u kojem učestvuje šest zemalja Balkana, pod pokroviteljstvom Nemačke i zemalja EU-a, 3. novembra u Berlinu biće potpisani sporazumi, među kojima je i onaj o slobodi kretanja s ličnim kartama.

Fadilu Rexhepiju iz Prištine deo porodice s majčine strane živi u Sarajevu. On u izjavi za Anadolu Agency ističe da je jedinac, kao što je to bio i njegov otac, pa su mu deca od daidže najbliža rodbina. Međutim, strogi vizni režim između Bosne i Hercegovine i Kosova onemogućio mu je da se viđa sa daidžinim sinom Adnanom Ibišbegovićem.

Godinama čekaju susret s rođacima i prijateljima

“Ja ga nisam video 12 ili 13 godina, od kako su uvedene vize, a u stvari još godinu, dvije pre toga meni je istekla srbijanska lična karta, tako da više nisam mogao da idem u Sarajevo. On je pokušavao u Ambasadi BiH u Skoplju i u Tirani, međutim, tolika je procedura da je odustao, jednostavno je odustao, kao i ja. Nadam se da će ovoga puta biti, ovo mi je kao san posle svih tih godina. Sad kontam, 3. novembra vize će se ukinuti, prosto ne mogu da vjerujem”, kaže Fadil.

On dodaje da će, čim budu ukinute vize, odmah otići u Sarajevo kako bi se sastao s Adnanom.

“Pored njega, ja imam puno dragih prijatelja u gradu Sarajevu jer sam, mogu reći, i rastao u tom gradu, u kome sam proveo desetak godina. Jednostavno sam poželio i te ljude i taj grad”, kaže Fadil Rexhepi.

S druge strane, Leke Rezniqi iz Prištine samo jednom je bio u Sarajevu, iako je već peta generacija njegove porodice nastanjena u tom gradu. On kaže da je bilo rođaka koje nikada u životu nije video, zbog politički apsurdih razloga koji onemogućavaju funkcionisanje i kretanje ljudima.

“U Bosni i Hercegovini sam bio 2015. prvi i jedini put do sada, nadam se ne i poslednji i nadam se da će nakon ove odluke jako brzo biti i drugog puta. Bilo je jako teško i komplikovano srediti dokumenta zbog toga što BiH ne priznaje kosovska dokumenta, kosovsku nezavisnost, i bio sam prinuđen da idem u Ambasadu BiH u Podgorici, jer poklopilo se sa renoviranjem Ambasade u Skoplju i nisu bile u funkciji konzularne usluge. Dva puta sam išao u Podgoricu, prvo da predam dokumenta, a nakon nedelju dana da podignem vizu”, priča Leke.

On napominje da ni njegovi rođaci iz BiH, zbog viznog režima, nisu mogli da posećuju Kosovo.

“Mnogo godina se nismo sreli, plus dve godine pandemije, tako da jedva čekam, jedva čekam da odem u Sarajevo da ih posetim, sretnem… Iako je nemoguće nadoknaditi sve te izgubljene godine, jer ima mnogo rođaka koji više nisu među nama i nećemo se sresti”, kaže Leke Rezniqi.

Vizni režim se odrazio i na obrazovanje i poslovnu saradnju

Ćerim Bajrimi, savetnik ministra inostranih poslova i dijaspore Kosova iz redova bošnjačke zajednice, u razgovoru za Anadolu Agency ističe da zbog neslobode kretanja i strogog viznog režima nije bilo ugroženo samo povezivanje porodica, pre svega, bošnjačkih i albanskih, nego je postojao i problem obrazovanja i poslovne saradnje između dve zemlje.

“Imali smo problem trgovine, a izvoz iz Bosne i Hercegovine na Kosovo nije mali, kreće se između 150 do 200 miliona eura na godišnjem nivou, a mogao je biti mnogo veći i biće mnogo veći kada se omogući sloboda kretanja ljudi. Jer prvo moraju da se pokrenu ljudi da odu tamo i da oni dođu ovdje da se dogovori izvoz ovdje na Kosovu, pa posle da se sve to dogodi. Dakle, očekujemo normalizaciju odnosa kao što se to događa svugdje u normalnom svijetu i u tom pravcu očekujemo mnoge pomake za bošnjačku zajednicu, jer mi smo svih ovih godina bili bukvalno blokirani da sarađujemo u obrazovanju na bosanskom jeziku na Kosovu, da uzmemo dio koji nam ovdje nedostaje, da naši studenti odavde studiraju na Univerzitetima u Bosni i Hercegovini”, kaže Ćerimi.

On ističe da se na Kosovu mnogo radilo na tome da se problem viza reši na bilateralnom planu između Kosova i BiH, ali se nije uspelo zbog političke situacije u Bosni i Hercegovini gde su predstavnici Srba redovno bili protiv ukidanja viza i priznavanja kosovskih dokumenata. Nada se da će "Beograd dati signale Srbima u BiH da ovoga puta popuste kako bi se konačno na celom Balkanu dogodila sloboda kretanja, posebno ako se ima u vidu da građani Kosova već godinama mogu da putuju u Srbiju samo s ličnim kartama".

Kosovo će brzo ratifikovati sporazume

“U svakom slučaju, ovo je jedan dobar iskorak i mi očekujemo posle potpisivanja, obzirom da je Predsjedništvo BiH ovlastilo predsjednika Vijeća ministara gospodina Telgetiju da to potpiše, da se kasnije, kada se formira Skupština BiH (novi saziv nakon općih izbora 2. oktobra, op. a.), procedura ubrza i da Bosna i Hercegovina ratifikuje taj sporazum, a nakon toga da Vijeće ministara odmah odluči da ukine vize i da se kretanje ljudi samo sa ličnim kartama u šest zemalja Zapadnog Balkana realizuje i između Kosova i BiH”, kaže Bajrami i dodaje da će Skupština Kosova brzo ratifikovati te međunarodne sporazume i kosovska Vlada će ukinuti vize.

Sporazumi koji bi trebalo da se potpišu 3. novembra u Berlinu odnose se i na priznavanje visokoškolskih diploma, što je, po rečima Bajramija, jako važno, jer svima onima koji budu želeli da upišu magistarske ili doktorske studije u nekoj od zemalja Balkana neće biti potrebna prethodna nostrifikacija diploma.

Dodaje da će priznavanjem diploma biti omogućeno i zaposlenje u šest zemalja Balkana, tako da je to “izuzetan pomak, ne samo na relaciji Kosovo - BiH nego na relaciji svih šest zemalja”.

Ministri inostranih poslova Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Srbije, usaglasili su 21. oktobra tri sporazuma u okviru Berlinskog procesa - o slobodi kretanja s ličnom kartom, o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore dentalne medicine i arhitekte.