Kosovo je zabeležilo ograničen napredak u svim oblastima na putu evropskih integracija, konstatovano je Izveštaju Evropske komisije o proširenju za 2023. godinu.
Šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu ambasador Tomas Szunyog predao je ovogodišnji Izveštaj EK-a o napretku Kosova na putu ka EU zameniku kosovskog premijera Besniku Bislimiju.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Szunyog ja istakao da Kosovo treba da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga sa Srbijom i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju.
“Ni Kosovo ni Srbija još nisu počeli da sprovode obaveze koje proizilaze iz obavezujućeg sporazuma na putu ka Evropskoj uniji. Članstvo u EU je strateško pitanje i ovde se ceni prilagođavanje vrednosti Kosova spoljnoj bezbednosnoj politici EU-a”, kazao je Szunyog.
Ocenio je da je važna reformska agenda na putu ka EU, ali je naglasio da nesaradnja i neslaganje između vladajuće i opozicionih parlamentarnih partija i dalje predstavljaju izazov za rad Skupštine Kosova.
Kako je kazao, izveštaj ističe da Kosovo dodatno treba da ojača instrumente kojima se štite integritet, odgovornost, nezavisnost i efikasnost pravosudnog sistema. Takođe se preporučuje da Kosovo učini više na primeni antikorupcijskog zakonodavstva koje je nedavno odobreno, dok se u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala očekuju proaktivnije istrage i rad na konfiskaciji nelegalno stečene imovine.
Szonyug je naveo da je ocenjen napredak u oblasti konkurentnosti i ekonomskog rasta, kao i poboljšanje u zelenoj agendi i putnoj infrastrukturi.
Zamenik premijera Bislimi kazao je da se ne može reći da je Kosovo loše ocenjeno, jer je istaknut napredak u svim oblastima, ali da se treba uzeti u obzir da je poslednje od zemalja Zapadnog Balkana počelo svoj put evropskih integracija.
Bislimi je naglasio da je u Izveštaju EK-a istaknut napredak Kosova u oblasti funkcionisanja demokratije, pravde i vladavine prava, borbe protiv korupcije i javne uprave. Ocenio je da su ove političke oblasti trebale da budu više vrednovane, jer su od velikog značaja za demokratsko društvo.
Zamenik kosovskog premijera je istakao da nepriznavanje Kosova od svih država članica EU-a slabi poziciju Evropske unije ne samo na Kosovu, već i u regionu.
Bislimi je kazao da se u izveštaju prvi put navodi da će građani Kosova od 1. januara 2024. godine moći slobodno da se kreću bez viza u Schengenskoj zoni.
U izveštaju je navedeno da zbog nedostatka odlučnih koraka za deeskalaciji situacije na severu Kosova, a u skladu sa saopštenjem od 3. juna, EU sprovodi niz mera u odnosu na Kosovo, koje takođe utiču na finansijsku podršku.
“Ove mere su privremene i potpuno reverzibilne, u zavisnosti od koraka preduzetih za deeskalaciju tenzija na severu Kosova. Kosovo je preduzelo korake u pravom smeru, ali ostaje da se uradi još toga”, navedeno je.
Takođe je istaknuto da je na situaciju na severu Kosova uticalo nekoliko kriza različitog intenziteta po brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra 2023. godine, što je predstavljalo najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina.
“U kontekstu ovog napada pronađene su ogromne količine malokalibarskog i lakog naoružanja. EU očekuje da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu”, ističe se u izveštaju.
Dodaje sa da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova, te da je potrebno što pre održati vanredne lokalne izbore u sve četiri opštine, organizovane na potpuno inkluzivan način i uz bezuslovno učešće kosovskih Srba.
Konstatuje se da je Kosovo nastavilo da učestvuje u većini regionalnih foruma. Kosovo je održavalo opšte dobre odnose s Albanijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Nije bilo promene u formalnim odnosima Kosova s Bosnom i Hercegovinom, pošto ta država ne priznaje kosovsku nezavisnost. Gruzija, Moldavija i Ukrajina nemaju formalne odnose sa Prištinom, jer ne priznaju nezavisnost Kosova.
