Među studentima ima parova koji su 60 godina dijelili jastuk, a sada uče u istoj klupi, penzionisanih nastavnika koji svoje bivše učenike doživljavaju kao svoje nastavnike, te zaljubljenika u obrazovanje koji su, ne slušajući kritike, upisali školu.
Novi studenti, koji također pohađaju nastavu sa srednjoškolcima, pitaju mlade o tehnološkim temama koje ih zanimaju i kažu: „Ne postoji starost za učenje“.
Univerzitet za treću dob Karabaglar, koji je svoj obrazovni život započeo u Anadolskoj srednjoj školi Karabaglar Fevzi Ozakat, nastao je kao rezultat projekta društvene odgovornosti koji se provodi u saradnji s Direkcijom za nacionalno obrazovanje okruga Karabaglar i Udruženjem gerijatrije Egeja.
Projekat ima za cilj da zadovolji potrebe za neograničenim učenjem pojedinaca starijih od 60 godina s perspektivom aktivnog i zdravog starenja i jačanja međugeneracijske interakcije, komunikacije i solidarnosti.
Obuke na univerzitetu održavaju akademici volonteri, nastavnici i treneri. Učenici stariji od 60 godina pohađaju neke časove zajedno sa srednjoškolcima i postavljaju im pitanja, posebno o mobilnim telefonima.
Pažnju privlači i studentski sastav 3YU. Pored penzionera raznih profesija, zanimljivi su susreti i na fakultetu, gdje ima ljudi koji nikad u životu nisu radili.
Profesor iz srednje škole direktorice Karabaglar Fevzi Ozakat obrazovne ustanove, Gulsen Salgar, postao je student na Univerzitetu za treću dob.
Nastavnik koji je predavao u istoj srednjoj školi dugi niz godina bio je i među novim studentima Univerziteta za treću dob.
Ljudi kojima je stalo do obrazovanja, izjavivši da godine nisu bitne za učenje, sanjaju o tome da na kraju prvog polugodišta dobiju knjižicu, a zatim završe školu bacanjem kapa.
87-godišnji student na univerzitetu
Najstariji student univerziteta, 87-godišnji penzionisani profesor Ergin Cengiz, rekao je: „Ja sam najstariji učenik ove škole. Mnogo učimo na Univerzitetu za treću dob. Također postavljam pitanja nastavnicima i učenicima o tehnologiji. Naročito želim da koristim mobilni telefon na najbolji mogući način“.
Selami Ercan, 70-godišnji student koji je doprinio otvaranju 3YU univerziteta, kaže: „Upisali smo ovu školu s namjerom da se prisjetimo starih dana, družimo se, učimo nove stvari i budemo zajedno s mlađim generacijama.”
60 godina na istom jastuku, sada u istoj klupi
Postoji i pet parova na univerzitetu. Bračni par Mehmet-Hudaverdi Kiraz, jedan od ovih parova, rekao je: „Mi smo u istoj kući 60 godina, a sada smo u istoj školi. Veoma smo sretni. Želimo da naučimo o tehnologiji, kao i o drugim stvarima koje čujemo ovdje. Sada možemo koristiti Google, možemo čitati poruke. Kada smo radoznali, pitamo. Nastavnici će odlučiti koliko smo uspješni u nastavi, a mi ćemo se i potruditi. Da vidimo možemo li dobiti diplomu.“
“Ne boj se starosti”
Nermin Batik, 67, kaže: “Radije unapređujemo svoje znanje nego da sjedimo i gledamo televiziju. Imamo malo poteškoća, ali ćemo ih postepeno savladati“.
74-godišnji Kiymet Ozćakar je izjavio: “Univerzitet za treću dob je veoma lijep. Starost je također veoma lijepa. Ne plašite se starosti. Sve dok dobro znate da iskoristite trenutak u kome se nalazite.“
16-godišnja Aleyna Ozsoy, jedna od učenica koja je pohađala neke časove, rekla je: “Naš čas je bio veoma zanimljiv. Ja sam u timu Projekta usmene historije. Vodimo razgovore sa starijima. U isto vrijeme pohađamo nastavu s njima. Veoma lijepo smo proveli vrijeme sa starijima.“
