Kada su 6. februara dva snažna zemljotresa pogodila južnu Turkiye i delove susedne Sirije, većina ljudi nije bila svesna o smrti i razaranju koje će uslediti.
Zarobljeni u svojim domovima i na radnim mestima, više od 52.000 ljudi izgubilo je život u onome što je opisano kao “katastrofa veka“.
Razaranje prouzrokovano dvostrukim zemljotresima i naknadnim potresima vratilo je fokus na razvoj nauke o predviđanju zemljotresa.
Poslednjih godina naučnici su postigli napredak u stvaranju sistema ranog upozoravanja na zemljotres koji šalju upozorenja direktno na telefone ljudi kada seizmometri otkriju početak zemljotresa.
Ova tehnologija nudi samo nekoliko sekundi upozorenja, zavisno od blizine epicentra, što može pružiti dovoljno vremena ljudima da se zaklone i zaštite.
Jedna nova tehnologija koja bi mogla pojačati ove sisteme ranog upozoravanja je distribuirano akustično otkrivanje (DAS).
Iako je DAS još uvek u procesu razvoja, naučnici veruju da bi mogao koristiti ogromnu mrežu optičkih kablova ispod naših nogu za otkrivanje seizmičkih talasa.
Iako su ovi kablovi prvenstveno za telekomunikacije, kretanje tla malo ometa svetlost koja putuje kroz liniju, stvarajući različite signale koje naučnici mogu otkriti.
Iako DAS ne može predvideti zemljotrese, može otkriti rane zemljotrese koji bi mogli biti prvi znak predstojećeg zemljotresa.
Zamena seizmometara DAS radi slično kao ShakeAlert, koji je sistem ranog upozorenja Geološkog zavoda Sjedinjenih Država.
ShakeAlert se sastoji od preko 1.400 seizmičkih stanica širom Kalifornije, Oregona i Vašingtona, koje prate brze P-valove koji upozoravaju na štetnije S-valne i površinske valove.
ShakeAlert šalje hitna upozorenja na mobilne telefone lokalnog stanovništva ako njegovi algoritmi utvrde da će zemljotres biti veći od 5 stepeni.
Iako ovaj sistem može pružiti nekoliko sekundi upozorenja, ograničen je udaljenošću od epicentra, što znači da što ste bliže, manje vremena imate za pripremu.
DAS se razlikuje od ShakeAlerta po tome što koristi optičke kablove umesto seizmometara za stvaranje jednog ogromnog senzora zemljotresa.
Naučnici mogu pričvrstiti uređaj koji se zove ispitivač na neiskorišćene kablove i ispaliti laserske impulse niz žicu.
Analizirajući sitne komadiće svetlosti koji se odbijaju kada se vlakno poremeti, naučnici mogu odrediti smetnje na osnovu vremena koje je bilo potrebno da se signal vrati do ispitivača.
Budući da DAS pokriva milje umesto jedne tačke, ima potencijal da pruži širu pokrivenost i, potencijalno, više vremena upozorenja. Iako je DAS još uvek u ranoj fazi razvoja, ima nekoliko prednosti.
Na primer, mnogi kablovi su već postavljeni, što sistem čini lakšim i isplativijim za implementaciju od drugih tehnologija.
Štaviše, DAS ima potencijalnu primenu u praćenju vulkanske aktivnosti i otkrivanju klizišta.
Primena ove tehnologije mogla bi značajno smanjiti broj života izgubljenih u budućim zemljotresima i drugim prirodnim katastrofama.
