Nakon susreta koji je bio veoma emotivan, Hatidže Toremen i Serkan Emre iz spasilačkog tima prvi put su razmenili te trenutke. Jedno od mesta u kom je zemljotres izazvao najteža razaranja bio je okrug Nurdagi u Gaziantepu.
U Nurdagiju, koji je pogođen snažnim zemljotresom, uništene su i stambene jedinice okružnog odeljenja policije. Pod ruševinama su se našle i 23-godišnja Hatidže i 2,5-godišnja ćerka policajca Serhata Toremena, koji je bio na dužnosti nakon razaranja.
Beba Hilal spašena je iz ruševina 5 sati nakon zemljotresa, nakon radova koje su izveli volonteri pod vođstvom Serkana Emrea iz tima za traganje i spašavanje ANDA. Dok je njena majka Hatidže spašena iz ruševina u 13. satu katastrofe.
Mala devojčica, čije ime prevedeno s tuskog znači "polumesec", već je otpuštena iz bolnice, a njenu majku Hatidže, koja se nalazila na lečenju u bolnici, posetio je Serkan Emre iz tima za potragu i spašavanje ANDA sa svojim timom.
Objašnjavajući trenutak kada se zemljotres dogodio, Hatidže Toremen je izjavila da u početku nije shvatila da je došlo do zemljotresa i da je mislila da se zapravo srušio plafon njene kuće.
Kako je rekla: „Kuća se odmah srušila, a da se prethodno nije tresla. Sećam se samo da sam u tom trenutku svoju ćerku privukla sebi. Tada mi je ormarić pao na noge i plafon se srušio na nas. Ne sećam se mnogo nakon toga. Mislila sam da se srušio plafon, a ne kuća. Čak sam razmišljala zašto moj suprug nije došao sa balkona da nas spasi i podigne plafon koji je pao na nas.”
“Kada se moj glas nije čuo, izgubila sam nadu i počela da se molim”
„Moja kćerka je spašena u 5. satu, a ja u 13. Barem moj muž tako kaže, ali meni se nije tako činilo. Mislila sam da je kraće trajalo čekanje da i mene spase. Ne sećam se mnogo kroz šta sam prošla dok sam bila pod ruševinama. Čuli su se samo zvuci stranaca. Ja sam pokušavala da dozivam kako bi i moj glas čuli, ali u početku me niko nije čuo. Tada sam nakratko izgubila nadu i počela da se molim. Onda su, hvala Bogu, čuli moj glas.“
“Pod ruševinama, moja ćerka se dva puta probudila i pitala za oca”
Hatidže Toremen, opisujući trenutke koje je doživela sa ćerkom pod ruševinama i dijalog između njih, rekla je:
„Moja kćerka inače ne bi dugo ostala u tom uskom mestu, ali Bog nam je pomogao. Ona se dva puta probudila dok smo čekale pomoć i pitala 'gde su moji roditelji', ja sam rekla 'doći će' i onda je ona ponovo zaspala.“
Hatidže je, opisujući trenutke spašavanja nje i ćerke, rekla:
„Moja ćerka je prva spašena. Bila sam veoma srećna. Posle sam ja spašena, ali nisam osećala mnogo bola. Osećala sam se loše kada sam videla stanje kuće. Kuća je bila uništena, nisam očekivala ovako lošu situaciju. Serkan i njegova porodica koji su me spasili zaista su mnogo pomogli“.
“Dok smo bili pod ruševinama, čuli smo paniku zbog naknadnih zemljotresa”
Hatidže Toremen, koja je rekla da su osetili naknadne zemljotrese dok su bili pod ruševinama i čuli paniku na površini, prepričala je i razgovor između nje i Serkana Emrea iz tima za potragu i spašavanje:
„Došlo je do zemljotresa kada sam bila pod ruševinama i čula sam kako svi viču 'beži'. Ali neka je Bog zadovoljan bratom Serkanom. Nije nas napustio. Čak je u tom trenutku rekao: 'Tu sam, sestro, nisam otišao'. Posle me je spasio iz ruševina, nakon spašavanja moje kćeri.”
“Prvo smo izvadili malu Hilal, pa njenu majku. Taj osećaj je neopisiv” Serkan Emre, šef tima koji je prvo spasio 2,5-godišnju Hilal a potom i njenu majku, prvi put je pričao o tim trenucima.
Navodi da su nakon zemljotresa bili raspoređeni u Osmaniji, ali da su učestvovali u naporima potrage i spašavanja u Nurdagiju jer je put do Osmanije bio blokiran.
Serkan Emre opisuje:
„Rekli su nam da su srušeni objekti okružne policije. I mi smo bili tamo. Kada smo stigli tamo i započeli potragu i spašavanje, prvo smo izveli 2,5-godišnju ćerku Hatidže Toremen, Hilal, nepovređenu. Nakon što sam izvukao Hilal, uzeo sam je u naručje i šapnuo na uvo: ’Nećemo otići odavde bez tvoje majke’. 5 sati nakon što smo spasili Hilal, izveli smo našu sestru Hatidže, 13 sati nakon zemljotresa. Taj osećaj je neopisiv. Naše ćerka Hilal i sestra Hatidže su plakale kada su prvi put izašle, ali sada vidim obe srećne. To je naš najveći poklon.“
