Zanimljiv događaj odvio se za vreme zemljotresa u Hataju, gde su zemljotresi s epicentrom u Kahramanmarašu izazvali velika razaranja.
Pas (Dogo Argentino) po imenu Dora, u vlasništvu porodice Ozčelik, pre dve godine počeo je da laje kako bi upozorio svoje vlasnike nekoliko sekundi pre zemljotresa, ali ukućani se nisu obazirali na lajanje, smatrajući da to nije neobična situacija.
Kada je sat pokazao 04:17 i kuća u kojoj su živeli počela snažno da se trese, dogodio se taj događaj koji porodica Ozcelik nikada neće zaboraviti.
Dvogodišnji pas oborio je dvoje dece na pod i legao na njih.
Pokazujući veliku odanost, Dora je ostala sa decom sve dok zemljotres nije prošao.
Opisujući te trenutke, vlasnica psa Arda Ozčelik mislila je da će Dora napustiti zgradu u trenutku zemljotresa, ali to nije učinila.
Naprotiv, štitila ih je dok se podrhtavanje nije završilo. Džinar Ozčelik, jedno od dece koju je Dora štitila, izjavilo je da je sada još više voli nakon ovog herojskog čina.
“Dora nam je na neki način spasila živote”
Navodeći da im je Dora spasila živote, Arda Ozčelik je rekao: „Dora nas je prvo lajanjem upozorila, ali ja je nisam shvatio ozbiljno.
Kada je počeo zemljotres, ušao sam unutra po svoju porodicu. Doveo sam svoju braću do vrata. Onda sam se okrenuo i pustio Doru iz njene sobe. Mislio sam da će izaći iz zgrade, ali nije, već je oborila moju mlađu braću na zemlju i legla na njih.
Moja mama i nana su bile zaglavljene u sobi. Borio sam se da ih izvučem. Kad sam se vratio, moja braća su još bila na podu, a Dora na njima. Nije otišla sve dok nismo svi izašli iz kuće. Dora ima dve godine. Zajedno smo dve godine i video sam bezbroj puta njenu odanost. Međutim, nakon ovog, još više sam se vezao za svog psa. Dora nam je na neki način spasila živote”, rekao je.
“Nakon ovog herojstva, počeli smo da ga volimo više”
12-godišnji Džinar Ozčelik, opisujući lojalnost psa Dore, rekao je: „Bio sam u krevetu u 04:17 časova te noći. Sa mnom je bio moj deda. Kada je počeo zemljotres, udario sam glavom o zid. Onda sam izašao napolje, utrčao unutra i video svog oca. Tada je moj brat pustio psa, a pas je potrčao i legao na nas.
Dora je sa nama dve godine i mnogo je volim. Zaklonio nas je, a onda mu je nešto poput kamena palo na kuk. Zadobio je teško oštećenje kuka. Ali je njegovo stanje sada dobro, lečili smo ga. Nakon ovog herojskog čina, počeli smo da ga volimo još više, bez preterivanja“, rekao je on.
Dora je voljena širom šatorskog grada Porodica Ozčelik smestila se u šatorski grad koji je napravila opština Kodžaeli u okrugu Defne nakon velikog zemljotresa.
Doru mnogo vole i deca u šatorskom gradu, a oni koji žele da je vide, često posećuju šator porodice Ozčelik.
