U gradu, koji je bio pogođen zemljotresima jačine 7,7 i 7,6 stepeni Rihterove skale sa središtem u Pazarciku i Elbistanu, studije pokrenute za rešavanje stambenog problema nastavljaju se punom brzinom.
Termoizolovani kontejneri postavljaju se na prostorima gde je moguće sprovesti električne i vodovodne dovode. Završetkom radova na kontejnerima koji sadrže električne grejače, šporet, toplu vodu, kuhinju i kupatilo, počinje proces premeštanja i useljavanja stradalih u zemljotresu.
Prema informacijama dobijenim iz Ureda guvernera Malatye, planirano je postavljanje 16.896 kontejnera na 58 različitih mesta, 35 u centru i 23 u okruzima, kako bi se rešio problem skloništa stradalih u zemljotresu. 16.170 preživelih u zemljotresu do sada je smešteno u 4.555 kontejnera u privremeni smeštajni centar postavljen na 7 punktova u gradu.
"Bog blagoslovio našu državu"
Žrtva zemljotresa Hasan Huseyin Akin rekao je za Anadolu Agenciju (AA) da su se preselili u grad kontejnera nakon što im je kuća oštećena u zemljotresu.
Objašnjavajući da su mu dani ovdje bili dobri, Akin je rekao: “Neka je Allah zadovoljan našom državom, ovde smo zbrinuti, podržavaju nas šta god nam nedostaje. Red u kontejnerskom gradu je iz dana u dan sve bolji. Međutim, mi još uvek doživljavamo šok od zemljotresa.“
Žrtva zemljotresa Ozturk Kaya izjavio je da su mu dani u kontejnerskom gradu bili bolji od prvih dana.
Napominjući da su vlasti pronašle rešenja za sve svoje probleme, Ozturk je nastavio sledeće:
“Hvala Bogu, dobro smo, dobrog smo i zdravlja. Ova prirodna katastrofa je od Boga, ali hvala Bogu na našem stanju. Kontejnerski grad je svakim danom sve naseljeniji, stičemo nove prijatelje. Zemljotres nam je sve pokazao, dobro i loše.“
“Navikli smo, ali nije kao kod nas“
Preživela iz zemljotresa, Birgul Yucel Tekinalp rekla je da joj dani u kontejnerskom gradu s vremenom postaju sve bolji. Objašnjavajući da su kao prijatelji sa svojim novim komšijama, Tekinalp je rekao: “Navikli smo, ali nije kao naš dom. Ovde smo neko vreme u gostima.
Svaka vrsta pomoći dolazi, ali nam je najviše potreban frižider.“ Emine Polat je takođe rekla da su nakon zemljotresa pretrpeli velike patnje, ali su ih vremenom savladali.
Navodeći da imaju nove komšije u kontejnerskom gradu, Polat je rekao: “Sada još više razumemo jedinstvo i solidarnost. Okupili smo se sa ljudima koje nikada nismo poznavali i postali komšije. Malatya ne može biti ista kao ranije, ali nadam se da će dobiti bolje, verujemo u to. Nadam se da će sve biti bolje jer postoji jedinstvo i solidarnost.“
