Cilj izložbe je pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na prostoru bivše Jugoslavije, ali i globalno, a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad.
Udarci u iste zidove
Književnik i koautor izložbe Igor Štiks izjavio je da je od samog početka, od razvijanja ideje o izložbi, bilo jasno da se sva društva u državama nastalim raspadom SFRJ stalno vrte oko istih tema, da "stalno udaramo u iste zidove i da se zapravo nalazimo u lavirintu".
Štiks je istakao da je lavirint tako postao motiv i velika metafora izložbe, i da je zato ona i posvećena "dekadi u kojoj smo upali u lavirint iz koga nismo našli izlaz".
On je ocenio da se "iste poruke koje smo slušali pre 30 godina ponavljaju i danas", da ih "isti ili slični ljudi oponašaju" i da to daje osećaj da smo zapali u lavirint.
Citirajući arhitektu Bogdana Bogdanovića, Štiks je naglasio da lavirint bez izlaza ne postoji i ukazao da i lavirint devedesetih ima izlaz, ali da ga mi moramo pronaći.
On je naglasio da se izlaz ne može naći pojedinačno, "nego zajednički, u društvima postjugoslovenske regije koja su i dalje, unatoč svemu, i dalje mnogo povezana".
"Na kraju lavirinta biće možda korak u drugačiju budućnost u kojoj ćemo devedesete moći da pospremimo tamo gde pripadaju, u muzej koji možemo da proučavamo i posećujemo, i koji nas može inspirisati i zastrašivati, ali u budućnost u kojoj devedeseta neće biti toliko prisutne u našim životima", rekao je Štiks.
Obnova sećanja
On je naveo da je izložba namenjena doista za svakoga ko ima više od 14 ili 15 godina, ali i za one koji su proživeli i preživeli devedesete.
"Mi, koji smo neke stvari gledali, čak i uživo, nemamo dovoljnu distancu i sećanja koja imamo nisu sasvim potpuna, drugačije smo doživljavali devedesete u Dubrovniku, Sarajevu, Mostaru, Beogradu, Nišu, Prištini ili Zagrebu. Nijedna osoba ne može sve to da zahvati, i upravo zato je "Lavirint 90ih" kolektivna izložba u čijem je stvaranju učestvovalo tridesetak ljudi kako bi posetiocima bili ponuđeni različiti uglovi i novi aspekti gledanja na tu epohu. I mi koji se sećamo trebalo bi malo da obnovimo ta sećanja", smatra Štiks.
On je ukazao da su autori izložbe počeli od fragmenata devedesetih, koje će onda svako, bez obzira na to koliko ima godina, složiti u celinu na svoj način.
Takav fragment je fotografija američke teoretičarke i književnice Suzan Zontag iz 1993. godine kada je u tada opkoljenom Sarajevu postavljala predstavu "Čekajući Godoa".
"Ta fotografija govori sve o onome što je opisano kao teatar pod opsadom, odnosno kultura pod opsadom i upozorava šta znači kada već sutra možete da umrete ako odete da pogledate pozorišnu predstavu, a vi to, i pored svega radite, jer je otpor, jer se živi i preživljava - i kulturom. Ljudi su verovali u kulturu i ona ih je na neki način i održala. To je aspekt života u Sarajevu pod opsadom koji je možda manje poznat onima kojim nisu imali takva iskustva i koji nas poziva na promišljanje šta kultura jeste, i šta teatar i književnost mogu", rekao je Štiks.
Hrabrost pojedinaca
Dodao je da se na izložbi mogu videti i eksponati koji govore o tome šta mogu da učine i pojedinci, kao Srđan Aleksić iz Trebinja, koji je odbranio svog komšiju Bošnjaka, ili Nedeljko Galić iz Ljubuškog, koji je spasao gotovo hiljadu Bošnjaka iz logora, ali i grupa ljudi, kao što su vojnici Jugoslovenske narodne armije koji su odbili naređenje i pobunili se protiv rata.
Govoreći o ličnom odnosu prema devedesetima, Štiks je rekao da su te godine apsolutno obeležile ljude njegove generacije, rođene u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka.
"Mi se od njh teško možemo odvojiti, jer su nam se desile upravo kada smo odrastali. Moja lična misija je da devedesete i ono što me je odredilo jednog dana budu ono što mogu da objasnim svom sinu, ali da njega to ne opterećuje. Da to bude period iz života njegovog oca koji će mu objasniti svoj životni put, kako to da je preko noći morao da ode iz svog grada Sarajeva, kako je postao izbeglica, kako je konačno upoznao njegovu majku i postao njegov otac", istakao je Štiks.
Razgovor o traumama
On je naglasio da priča o devedestima mora da bude ispričana onim generacijama koje su došle nakon tog perioda.
"Pokazuje se da ne radi 'guranje pod tepih', a prešućivanje se pokazuje kao opasno, taj bumerang se stalno vraća, i ova izložba je pokušaj da nekako pristupimo toj traumi o kojoj moramo da govorimo", zaključio je Štiks.
Izložbu autorski potpisuje tim koji pored Štiksa čine i istoričarka Dubravka Stojanović i direktor beogradskog Kulturnog centra "Grad" Dejan Ubović.
Izložba "Lavirint 90ih" je postavljena u Prostoru "Miljenko Dereta", a traje do 14. jula.
