U kolekciji Bobana Stankovića iz Niša, koja broji više od hiljadu vrsta kaktusa i ukupno desetak hiljada biljaka, ima i onih koji više ne rastu u prirodi. Ekipa Anadolu posetila je njegov bogati vrt na krovu kuće stvaran skoro trideset godina.
Boban je počeo da prikuplja biljke nakon što se pre tri decenije oduševio jednom vrstom bradavičastog kaktusa.
"Tada smo držali cvećaru i kaktusi su nam onda trgovački prolazili kroz ruke. Jedan od njih me naročito kupio svojom lepotom. Reč je o Mammillaria duwei, koja mi se dopala svojim izgledom. I onda sam nju odvojio prvu i tako je to krenulo“, priseća se Boban.
Ova vrsta, endemska za predele Meksika, bila je prva u njegovoj bašti, a sada se tu nalazi skoro polovina vrsta kaktusa koje postoje na svetu.
"U svetu postoji 10.000 vrsta sukulenata, od toga četvrtina otpada na kaktuse. Mi imamo više od hiljadu vrsta kaktusa, od nekih imamo samo po jedan primerak, od nekih i nekoliko stotina, tako da je reč o više desetina hiljada biljaka“, govori Boban.
Do mnogo zanimljivih vrsta došao je u Češkoj gde žive, kaže, najveći kaktusari na svetu. Egzotične primerke i dalje traži u inostranstvu.
"U Srbiji sam nabavio skoro sve što je moglo da se nabavi. Sada sam prinuđen da idem u inostranstvo da bih došao do novih primeraka i s vremena na vreme posetim neku izložbu. Išao sam u Mađarsku i Češku nekoliko puta i otuda donosio najlepše primerke“, kaže Boban.
Najvredniji su, objašnjava, oni primerci kojih više nema u prirodi, već samo u ličnim kolekcijama.
"Ti kaktusi su iskorenjeni u prirodi iz njima znanih razloga. Naravno, neki su se dobro adaptirali na ove promene u klimi, a neki su, eto, podlegli“, govori Boban.
U saksiji na njegovom krovu raste još jedan kaktus koji je pred izumiranjem - domaćeg naziva starčeva glava ili starčeva brada.
"On raste u jednoj dolini u Meksiku, zove se Dolina staraca. Samo ga tamo ima i nigde više“, kaže kaktusar.
Bez obzira na to što se zalivaju retko, i po jednom u desetak dana leti, taj posao traži mnogo posvećenosti.
"Kada čovek ima mnogo biljaka, to prilično dugo traje. Treba mi nekih deset sati da sve zalijem“, govori Boban.
Zahtevno je i proizvesti nove biljke.
"Kao i svaka biljka, mogu da se proizvedu od semena, ali i vegetativnim putem, da se pelcer odvoji. Nažalost, ne puštaju svi pelcere, nego ti koji ne puštaju pelcere moraju od semena da se proizvedu, s tim što to prilično sporo ide. Da bi od semena, koje je kao zrno maka, porasla neka veličina klikera, treba skoro tri godine“, objašnjava Boban.
Od ovog hobija neće još dugo odustati.
"Nije kao neki drugi hobi u kom, kada čovek nabavi nešto, to ostane isto za sve godine, već svakog meseca može da se priimeti neka razlika. A, naravno, svake godine ona je drastična. Primećuje se prirast novih bodlji, kaktusi povećavaju masu i tako dalje“, kaže Boban.
Dodaje da izgled biljke zavisi od onog ko je čuva, pa je zato za njega svaki kaktus jedno malo umetničko delo.
