Upitan šta očekuje od sastanka Vučića i Kurtija u Briselu 18. avgusta, Janjić je rekao da, ako bi sudili po atmosferi koja vlada oko tog sastanka, očekuje "vrlo malo toga", a da je prema izjavama iz Brisela jasno da ima mnogo tema, ali nije jasno koja je glavna jer se sve vrti u krug.
Upitan šta očekuje od sastanka Vučića i Kurtija u Briselu 18. avgusta, Janjić je rekao da, ako bi sudili po atmosferi koja vlada oko tog sastanka, očekuje "vrlo malo toga", a da je prema izjavama iz Brisela jasno da ima mnogo tema, da nije jasno koja je glavna i da se sve vrti u krug.
On je ukazao i na izjavu ambasadora SAD-a u Srbiji Kristofera Hila koji je rekao da bi sastanak trebalo da donese nešto novo, te izrazio želju da i sam bude optimista, ali da to nije lako.Prilika i za Beograd i za Prištinu
Istakao je da će se Vučić pre sastanka s Kurtijem sastati sa NATO zvaničnicima i da se to dogodilo jednom za vreme kada je Boris Tadić bio predsednik Srbije i pred potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. godine, te istakao da bi taj sastanak mogao da utiče na tok susreta 18. avgusta.
"Tema bezbednosti je stigla na dnevni red. To je prilika i za Beograd i Prištinu. To je prostor da Beograd postavi pitanje bezbednosnog paketa koji trenutno ne postoji", rekao je Janjić i dodao da bi trebalo ponuditi saradnju institucija Kosova, Srbije i NATO-a u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i opšte bezbednosti ljudi.
Kako je rekao, Brisel je izbegavao da tu temu stavi na dnevni red, a ako se sadašnja prilika da Beograd nametne tu temu propusti, prema Janjićevoj oceni, može se očekivati nova tema za tenzije i posle 18. avgusta.
"To je prilika da Beograd jasno kaže da ide po konkrentnim prilikama u saradnju s NATO-om, da to ne čini samo Priština", rekao je Janjić i dodao da je to šansa da se Beograd izvuče iz konteksta proruske politike.
Istakao je da to pitanje bezbednosnog paketa neće pokrenuti ni Brisel, ni Kurti, već to mora da uradi Vučić i da Evropsku komisiju treba ubediti da je to važno za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Bezbednosni paket
Govoreći o prilikama na Kosovu, koje je nedavno posetio, Janjić je rekao da Srbi neće pratiti Vučićevu politiku ako vodi daljoj eskalaciji događaja, da je Srpska lista ostala bez ugleda, a da se među Albancima jasno definisala antiratna pozicija i da su svi spremni da skrate trajanje Kurtijeve vlade da bi se obezbedilo da nema rata.
Kako je ocenio, bez pregovora o bezbednosnom paketu ponovo će se voditi političke igre, pa se 1. septembra (do kada su odgođene mere Prištine u vezi sa tablicama) može očekivati nova drama, a zatim se mogu očekivati događaji poput barikada, a onda izbori, ako ne dođe do veće eskalacije.
On je ocenio i da je treći akter zainteresovan za dalju eskalaciju situacije na Kosovu - Rusija, a da ne bi bilo čudno i da ima nekog partnera na Zapadu, jer bi "mali rat na Balkanu relaksirao neodgovornost EU prema Ukrajini".
Priština: Na Kosovu ne očekuju mnogo od sastanka Kurti-Vučić u Briselu
Najavljeni sastanak komentarisao je i univerzitetski profesor političkih nauka Dritero Arifi koji je izrazio rezervu da će sastanak imati neke veće rezultate zbog toga što EU spremna za ovako ozbiljan sastanak.
Arifi kaže da takav stav zasniva na činjenici da se "Evropska unija nije pripremila za ovako ozbiljan sastanak, nego je samo pozvala sastanak da bi se nekako stvorila slika da se mir i pregovori nastavljaju i da dve zemlje imaju dobre odnose”.
"U stvari, odnos između dve države nije dobar. Srbija je destabilizujuća u celom regionu, posebno na severu Kosova, gde je na neki način instrumentalizovala Srbe severa da propagiraju sopstvenu destruktivnu politiku prema Kosovu. Stoga ne očekujem ništa od ovog sastanka. Ako bude nečeg pozitivnog, to bi moglo biti načelno prihvatanje sporazuma za nestala lica, ako se to postigne to bi bila velika pobeda Kosova, ako ne, nastavićemo istim tempom sa jednim ili dva sastanka godišnje bez postizanja ničeg upravo zato što se EU ili facilitator ovog dijaloga nije pokazao mnogo ozbiljan“, kaže Arifi.
Arifi smatra da će se i posle ovog sastanka nastaviti ista politika, zato što se, kako kaže, primećuje da je politika reciprociteta Vlade Kosova po pitanju tablica i dokumentima probudila zapadni svet, a posebno EU, da shvati da se problem Kosova i Srbije mora rešiti što je pre moguće.
On kaže da mere koje je Vlada Kosova nameravala da počne da sprovodi 1. avgusta treba da se primene od 1. septembra da bi se pokazale ozbiljnost vladavine prava.
Politikolog Ognjen Gogić očekuje da će Amerikanci izvršiti pritisak i na Beograd i na Prištinu da se postigne neka vrsta dogovora na predstojećem sastanku u Briselu na najvišem nivou, isto onako kako su izvršili pritisak krajem prošlog meseca kojom se zaustavila kriza na severu Kosova.
Gogić smatra da Amerikancima ne odgovara destabilizacija prilika na Balkanu i ne odgovara im da se napravi haos na severu Kosova, jer bi to onda otvorilo prostor Rusima da tamo mešetare.
“Situacija je ipak vrlo napeta zato što je prištinska strana pristala da odloži primenu mera za mesec dana, ali nijedna strana nije pokazala spremnost da promeni svoje pozicije. Obe strane su i dalje veoma radikalne, posebno u izjava koje daju, i to je verbalna eskalacija koja se odvija. Premijer Kurti i predsednik Vučić se čak trude da nadmaše jedan drugog u ekstremnošću svojih izjava”, kaže Gogić.
U Briselu će, dan uoči sastanka posredstvom EU, Kurti i Vučić imati odvojene sastanke i sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
